Izvor: Blic, 06.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš ne isključuje napad na Iran
Najnoviji američki obaveštajni izveštaj koji zaključuje da je Iran još 2003. godine obustavio program za izradu nuklearnog naoružanja uzdrmao je svetsku političku scenu. Dok Mahmud Ahmadinedžad, iranski predsednik, ističe da izveštaj predstavlja „pobedu" za Teheran, Džordž Buš, njegov američki kolega, poručuje da će SAD nastaviti s pritiskom da se donese rezolucija o uvođenju trećeg paketa sankcija Iranu. Buš čak naglašava da ga novi navodi neće odvratiti od eventualnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vojnog udara na Iran.
„Iran će biti opasan sve dok ima znanje neophodno za izradu nuklearnog oružja", rekao je Džordž Buš. Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, istakla je da obelodanjivanje obaveštajnog izveštaja zapravo pokazuje da je Bušova administracija posvećena transparentnoj demokratiji, dok Iran nije. Ona je naglasila da bi bila „velika greška" ublažiti diplomatski pritisak na Iran i dodala da na njega i dalje gleda kao na „opasnu silu na međunarodnoj političkoj sceni."
Ahmadinedžad je rekao da je Amerika ostala „kratkih rukava".
„Izveštaj je deklaracija pobede iranskog naroda povodom nuklearnog pitanja, nad svim optužbama međunarodne zajednice", rekao je Ahmadinedžad. „Ovo je poslednji udarac onima koji su lažima o nuklearnom oružju širili strah u svetu."
Mohamed el Baradej, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA), rekao je da zaključci izveštaja daju priliku Teheranu da reši krizu.
SAD su naglasile da će nastaviti sa pritiskom da se donese rezolucija o uvođenju trećeg paketa sankcija Iranu. Pomenuti izveštaj američke obaveštajne službe iznenadio je saveznike, ali i protivnike SAD ocenom da je Iran prekinuo sa programom za proizvodnju nuklearnog oružja još pre četiri godine, jer je u suprotnosti sa optužbama Bušove administracije.
Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, ističe da Rusija nema podatke da je Iran ikada razvijao vojni nuklearni program i zato će, prilikom donošenja nove rezolucije UN, uvažiti poslednje podatke američkih obaveštajnih službi da u toj zemlji nema vojnog nuklearnog programa. Kina, koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, poručila je da je izveštaj „promenio situaciju".
Francuska i Velika Britanija, takođe stalne članice Saveta bezbednosti UN, mišljenja su da treba nastaviti sa pritiscima na Iran. Ali, neki analitičari kažu da će SAD sada biti izuzetno teško da zatraže podršku za usvajanje nove rezolucije UN. Evropski i zvaničnici UN kažu da najnoviji dokument učvršćuje njihove napore za pregovorima i da međunarodna zajednica ne sme da odustane od dugogodišnjih pregovora s često prkosnim Teheranom. Takođe ističu da su dodatne sankcije otvorena opcija, kako bi Iran bio prisiljen da bude otvoren povodom svog nuklearnog programa.
Odnosi Irana i SAD
1979. godine - Tokom islamske revolucije usledio je prekid diplomatskih veza i sankcije SAD protiv Irana. Do krize je došlo nakon što su iranski studenti oteli 63 osobe iz američke ambasade u Teheranu.
2001. godine - CIA optužuje Iran da poseduje jedan od najaktivnijih programa za izradu nuklearnog naoružanja.
2002. godine - Džordž Buš opisuje Iran, Irak i Severnu Koreju kao „osovine zla".
2002. godine - Ruski tehničari počinju konstrukciju prvog iranskog nuklearnog reaktora u Bušeru, uprkos protivljenju SAD.
2003. godine - Bela kuća odbija da isključi „vojnu opciju" u rešavanju problema s Iranom.
2004. godine - Rezolucija UN osuđuje Iran jer je drži u tajnosti neke od nuklearnih aktivnosti.
2005. godine - Rusija podržava Teheran i potpisuje sporazum o isporuci goriva za reaktor u Bušeru.
2006. godine, decembar - Savet bezbednosti UN jednoglasno usvaja rezoluciju kojoj su uvedene
sankcije Iranu.
