Izvor: Politika, 30.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš moli Boga da skloni Kastra
Ono što sada Amerika očekuje od Svevišnjeg, po dokumentima CIA neuspešno pokušava 40 godina "Jednoga dana dobri Bog skloniće Fidela Kastra sa ovoga sveta", predsednik SAD Džordž Buš pobrao je aplauze kada je u četvrtak u Američkom koledžu ratne mornarice ovim rečima, u Njuportu, pozvao Boga u pomoć da dovrši posao koji je Vašington, kako govore novootkriveni dokumenti CIA, uzalud pokušava da obavi već četrdeset godina.
Na putu za Mejn, gde ga čeka težak sastanak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, Buša je susret sa studentima škole koja izučava rat za trenutak obodrio. Ali brzo se trgao od aplauza, shvativši valjda da će biti citiran kako priziva Božju smrt svoga neprijatelja. Sa neslane šale prešao je na ozbiljniji ton: Amerika treba da bude spremna za taj dan, dodao je. "Moj stav je da treba da iskoristimo tu šansu i pozovemo čitav svet da zajedno sa nama promoviše demokratsku opciju (na Kubi).
Kasnije kada su Bušovog portparola upitali oko prizivanja smrti, ovaj je odgovorio da je predsednik samo "tumačio neizbežni događaj".
Niko, sem možda Boga, ne zna kad će koga zadesiti sudnji dan, pa je osamdesetogodišnji kubanski lider sa ovoga sveta, premda još na zdravstvenom oporavku od prošlogodišnje operacije, spremno odgovorio na Bušov izazov.
Nije na Kubi osvanuo još ni petak, kada je Kastrov kratki članak "Dobri Bog me štiti" odaslat preko Interneta stranim novinarima na ostrvu. "Sada mi je jasno kako sam preživeo sve Bušove i planove ranijih predsednika da me ubiju. Zaštitio me je dobri Bog", piše u munjevitom odgovoru komunistički lider koji je čuven po svom maratonskom govorništvu na masovkama po Kubi.
Buš je pozvao Boga u pomoć dan pošto su obelodanjeni dokumenti CIA, iz kojih se vidi da je Vašington još 1960. godine uposlio osvedočene mafijaše da otrovnim pilulama pošalju Kastra na onaj svet. U Havani se tvrdi da su iz Amerike do sada šest stotina puta pokušavali da ubiju kubanskog komunističkog vođu.
Američkim medijima je zanimljivo i to što se Kastro poziva na Božju milost, premda ironično. Mada se školovao u katoličkim školama, Kastro je do sada retko pominjao veru. Izuzetak je poseta pape Pavla Drugog 1998. godine. Kuba je od revolucije 1959. ipak zadržala diplomatske odnose sa Vatikanom. Zemlja je bila i zvanično ateistička, sve do ranih devedesetih kada je dopunom ustava i vernicima dozvoljeno da se priključe Komunističkoj partiji. No, veruje se da je Kastru bilo retorički zgodno da zahvali "dobrom Bogu" i da bolest nije uticala da se odrekne svog ateizma.
Buš, za razliku, uvek ističe da je posvećeni vernik, ali ni njegovo prizivanje više sile nije bilo baš na mestu. Ne samo što se kod hrišćana smatra neukusnim da se "moliš Bogu za nečiju smrt" već je predsednik svetske supersile nehotice povredio jedno drugo američko božanstvo. Kao da je hteo da kaže: kad naše službe u tome nisu uspele za tolike godine, uspeće valjda "dobri Bog".
Kako god da jeste, različite strane na ovom svetu odbrojavaju dane i jednom i drugom lideru. Dok kubanski imigranti u Majamiju već godinu dana pripremaju slavlje za "taj dan", Bušovi mnogi protivnici otvorili su posebne sajtove gde se odbrojavaju čak i minuti poslednje godine drugog mandata američkog predsednika.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 30.06.2007.]
