Izvor: Politika, 26.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš blizu rekordne nepopularnosti
Veći procenat nezadovoljstva anketirani Amerikanci su iskazali samo Ričardu Niksonu – četiri dana pre nego što je podneo ostavku
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. jula – Šef Bele kuće Džordž Buš je na putu da pretekne sve svoje prethodnike na čelu SAD – po nepopularnosti. Fali mu samo nešto više od jednog procenta pa da postane apsolutni rekorder u skupljenom nezadovoljstvu Amerikanaca – iskazanom istraživačima javnog mnjenja – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prema jednom svom predsedniku.
Najnovija anketa "Vašington posta" i televizije Ej-Bi-Si pokazala je, naime, da Bušov učinak negativno ocenjuje čak 65 odsto sunarodnika. Za 69 godina, koliko prestonični list i Galup ispituju raspoloženje Amerikanaca, samo je jedan ovdašnji predsednik dosad prošao gore – Ričard Nikson kome je 5. avgusta 1974. godine nepoverenje ukazalo 66 procenata ispitanika, četiri dana pre nego što je bio prinuđen da podnese ostavku zbog afere "Votergejt".
Bušova nepopularnost je fenomen koji ne podleže jednostavnim objašnjenjima. Rat u Iraku je, svakako, jedan od razloga za izrazitu kritičnost, ali je svojevremeni rat u Vijetnamu odnosio mnogo više života američkih vojnika i izazivao neuporedivo masovnije mirovne demonstracije, pa je ipak neraspoloženje prema ondašnjem lideru Lindonu Džonsonu iskazivalo "samo" 52 odsto ispitanika.
I drugi šefovi Bele kuće su imali velika iskušenja, ali im je podrška retko padala ispod polovine. Neposredni Bušov prethodnik, Bil Klinton, doživeo je u prvom od svoja dva mandata da ga negativno ocenjuje 51 procenat ispitanika, da bi mu rejting prilično poskočio u danima posle skandala "Monika", podseća analitičar "Posta".
Ni stanje ekonomije nije tako loše, niti je Amerika pred neposrednom krizom, dodaje anketni veteran Pet Kadel, ali potvrđuje da raste uznemirenost Amerikanaca pri sagledavanju budućnosti. Prethodna istraživanja su obelodanila masovnu zebnju od kraha "američkog sna" po kome svaka generacija mora da živi bolje od prethodne.
Irak nije jedini bitan razlog za pad Bušove popularnosti, zaključuje
specijalista Širli En Voršo. Javnost je onespokojena "predsednikovom politikom u mnogim oblastima", smatra ona, ne precizirajući šta bi sve moglo da bude izvor masovnog nezadovoljstva. Pored rata u Iraku, drugi eksperti pominju – spor oko zakona o imigraciji, zaoštreno socijalno raslojavanje, povećane neizvesnosti statusa zaposlenih, skandale u vladajućim krugovima, sažimanje sloboda pod antiterorističkim merama, povećavanje moći šefa države, kao i povremene paralisanosti u odlučivanju pri sudarima predsednika s parlamentom, čiji je rejting takođe nizak...
Buš je već rekorder po dužini trajanja predsedničke nepopularnosti među građanima, konstatuje "Postov" hroničar. Više od polovine ispitanika nastavlja već više od dve godine mu iskazuje nepoverenje, a sadašnji nivo od 65 odsto negativnih ocena "dostiže već treći put u poslednjih 14 meseci".
U takvoj situaciji Buša "napuštaju saradnici, dok se ohrabruju njegovi protivnici". Službenici Bele kuće šire "crni humor" u vidu pitanja – "šta još može da se učini za udaljavanje preostalih podržavalaca"? Cela administracija se našla u defanzivnom položaju zbog nepopularnosti predsednika kome je u završnoj fazi drugog mandata stalo da za sobom ostavi "upamtljivu političku zaostavštinu".
Buš se, pri tom, više uzda u istoriju nego u anketnu storiju. Sluti da će pozitivne ocene o njegovom učinku uslediti kad ode s vlasti. Nada se da bi mogao da reprizira i anketnu sudbinu predsednika Harija Trumana, koji je u jeku Korejskog rata početkom pedesetih doživeo, kao sada Buš, 65 odsto negativnih ocena ispitanika, da bi u nedavnom osvrtu dobio posmrtnu podršku od 58 procenata.
U međuvremenu, jačaju glasovi alternativaca da se Buš podvrgne parlamentarnom suđenju (impičmentu) koji bi mogao da dovede do njegovog smenjivanja. Kongresna većina, opoziciona Beloj kući, odbija da pokrene takav proces. Za to, računa se, ne bi imala potreban broj glasova.
U Vašingtonu je prekjuče oko 200 ljudi, predvođenih antiratnom aktivistkinjom Sindi Šihan, pokušalo da stimuliše parlamentarce da ipak pokrenu postupak impičmenta. "Zbog remećenja reda" organi bezbednosti su nakratko priveli više od 50 demonstranata i njihovu čelnicu i razrezali im globu od po 50 dolara...
M. Pantelić
[objavljeno: 26.07.2007.]
