Izvor: Politika, 16.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš: Ja odlučujem
Šef Bele kuće tvrdi da kongresmeni ne mogu da spreče slanje dodatnih trupa na front
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. januara – Plan predsednika Džordža Buša da u Irak pošalje 21.500 dodatnih vojnika izaziva u unutrašnji otpor gotovo ravan kritikama koje je spolja doživeo kad je, pre gotovo četiri godine, naredio invaziju na tu zemlju. Šef Bele kuće je, međutim, upozorio da je on taj koji odlučuje o ratnom kursu i da niko ne može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da spreči izvršavanje njegove naredbe.
Većina kongresmena se sprema da ospori ostvarivanje njegove odluke, preteći da neće odobriti sredstva za slanje pojačanja na front, ali Buš ne namerava da odustane od svog nauma. "Nije njihova nego moja dužnost da podnesem plan za koji smatram da će biti uspešan", naglasio je u sinoćnom ekskluzivnom intervjuu televiziji Si-Bi-Es. A ako kongresmeni ipak pokušaju da saseku fondove "moraće da objasne narodu i vojnicima – zašto misle da će njihov plan biti uspešan" – uzvratio je lider rastućoj opoziciji njegovom "novom pristupu" i pobornicima postepenog povlačenja trupa SAD iz Iraka.
Upozorenja i kritike
Takvu rešenost šefa Bele kuće poduprli su njegovi glavni saradnici serijom nastupa na televizijskim stanicama. Rezolucije koje se kongresmeni spremaju da usvoje sledeće nedelje ne mogu da spreče ostvarivanje predsednikovog naloga, sugerisao je potpredsednik Ričard Čejni. "Foksu" je dodao i da bi povlačenje Amerikanaca s bojišta bila "najveća greška" jer je to i "deo strategije naših neprijatelja koji misle da ne možemo da izdržimo rat protiv terorizma". Predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli je na Ej-Bi-Siju predočio i da u ranije usvojenom budžetu ima novca potrebnog za upućivanje pojačanja u Irak...
Pojačanja, međutim, već dobijaju kritičari Bušovog plana. Novoj parlamentarnoj većini, koju čine predstavnici predsedniku opozicione Demokratske partije, pridružuju se i pojedini kongresmeni iz Republikanske partije. Ankete, ujedno, potvrđuju da većina građana ne veruje u uspeh ni novog, niti američkog angažmana u Iraku uopšte. Predsednik se, pak, opet iskazao kao "antianketno biće". Prihvatajući svoju nepopularnost kao činjenicu, rekao je da "ne namerava da menja svoje principe da bi postao popularan". Odbacio je zatim primedbe da je "tvrdoglav", okarakterisavši sebe kao "fleksibilnu ličnost spremnu da čuje mišljenja drugih".
Nije prihvatio ni zapažanja je zbog učestalih iskušenja klonuo duhom. "Moj duh je čvrst i srećan sam što sam predsednik", odgovorio je na pitanje voditelja Si-Bi-Esa, u predsedničkom odmaralištu Kemp Dejvid u Merilendu. Intervju je, inače, prvi put dao na tom mestu i to u kući "gde je počeo rat protiv terorizma" jer su u njoj on i njegovi saradnici, četiri dana posle poznatih udara terorista 11. septembra 2001, razrađivali plan za potonju invaziju na Avganistan i tamošnja uporišta Al kaide.
Ovom prilikom Buš je ponovo priznao da je njegov tim počinio niz grešaka u Iraku, počev od pogrešne procene o postojanju oružja za masovno uništavanje, do slanja nedovoljno vojnika za očuvanje bezbednosti posle svrgavanja režima Sadama Huseina. Odbacio je slutnje da su netačne procene napravljene namerno.
Na pitanje da li oseća potrebu da se izvini iračkom narodu, što mu američke snage nisu donele očekivanu bezbednost, Buš je odgovorio odrečno. "Ponosim se naporima koje smo uložili, oslobodili smo tu zemlju od tirana i mislim da irački narod duguje zahvalnost američkom narodu", rekao je.
Komandant i pedagog
Buš je kazao i da je video "deo snimka", ne i završni čin, pogubljenja Sadama Huseina. "Trebalo je da se to izvede na znatno bolji način", prokomentarisao je, uz napomene da je "važno što je zatvoreno jedno poglavlje istorije" i da je "zadovoljan" što je Huseinu "izrečena kazna koju je zaslužio".
Kako možete da proširujete rat, kad je tako mnogo ljudi u ovoj zemlji protiv toga – glasilo je poslednje pitanje u intervjuu. Buš je ponovio da je vođen uverenjima da bi "neuspeh u Iraku ugrozio bezbednost američkih građana" i da SAD tamo "mogu da pobede". Kad dođe do rata, onda lider mora, po njemu, da nekad "istovremeno deluje i kao vrhovni komandant i kao vrhovni pedagog".
Primena ove druge, pedagoške, funkcije, posmatračima se čini, dobrim delom, kao neka vrsta pokušaja "učenja na greškama". Opozicionim demokratama izgleda, čak, da se radi o predsednikovoj lošoj primeni izreke "ponavljanje je majka učenja", jer smatraju da on "ponavlja greške", pošto ni prethodna njegova slanja dodatnih trupa u Irak – nisu popravila tamošnju situaciju koja je nastavila da se pogoršava.
M. Pantelić
[objavljeno: 16.01.2007.]
