Izvor: Politika, 02.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš Iranu: Pustite taoce
Predsednik SAD bez odgovora na pitanje da li bi bila opravdana vojna intervencija za oslobađanje zarobljenih britanskih mornara
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. aprila – Amerika počinje da se javno angažuje u rastućoj napetosti nastaloj zbog iranskog zarobljavanja 15 britanskih mornara. "Pustite te taoce" – poručio je Džordž Buš juče po podne Teheranu, nagovestivši novo zaoštravanje pristupa Islamskoj Republici.
Šef Bele kuće je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomenuti iranski postupak ocenio kao "neoprostiv", prihvatajući tvrdnju Londona, koju Teheran pobija, da su mornari zarobljeni u iračkim vodama Persijskog zaliva. U razgovoru s novinarima u Kemp Dejvidu, gde je ugostio brazilskog predsednika Luiza Ignasija da Silva Lulu, Buš je odbacio mogućnost da se izvede trampa, kojom bi došlo do oslobađanja i Britanaca koje drži Iran i Iranaca koje su američke trupe uhapsile u Iraku.
Predsednik SAD se založio da se tekući slučaj "reši na miroljubiv način", ali se uzdržao od preciznog odgovora na pitanje – da li bi bila opravdana vojna intervencija za oslobađanje pripadnika oružanih snaga njegovog glavnog strateškog saveznika. Dosad je Vašington, primećuju hroničari, nastojao da ostavi utisak kako je "prilično po strani" britansko-iranskog spora.
Sadašnji zaplet donekle podseća na dramu u kojoj su pre gotovo 28 godina prekinuti diplomatski odnosi između Vašingtona i Teherana. Iranski "islamski revolucionari" su onda za taoce uzeli veći broj američkih diplomata, koji su oslobođeni tek 1981. posle izbornog poraza tadašnjeg predsednika Džimija Kartera.
Napetost između dve zemlje porasla je poslednjih meseci povodom američkih optužbi da Iran, što se odande demantuje, pomaže neregularnim šiitskim milicijama u Iraku i da razvija program za izradu atomske bombe. Savet bezbednosti UN je krajem prošlog meseca zaveo nove sankcije Teheranu zbog odbijanja da obustavi program obogaćivanja uranijuma a ove nedelje je izrazio i "ozbiljnu zabrinutost" zbog zarobljavanja britanskih mornara.
Pretpostavlja se da bi najnoviji zaplet mogao da se opet pojavi na dnevnom redu Saveta. Pogotovu što je danas jednomesečno predsedavanje tim organom svetske organizacije preuzela – Britanija.
-----------------------------------------------------------
Katastrofe nisu demokratske
UN upozoravaju na rast opasnih svetskih neuravnoteženosti u globalnom zagrevanju
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. aprila - Klimatski lomovi dramatično produbljuju razlike u regionalnim i nacionalnim sudbinama, sugeriše se u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija. Bogate zemlje najviše zagađuju atmosferu a štetne posledice tako pojačanog globalnog zagrevanja mahom satiru najnemoćnije narode, dodaje se u dokumentu koji će biti objavljen sledeće nedelje.
Ove detalje raporta Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama danas obelodanjuje "Njujork tajms". Stvorene su "ogromne nejednakosti", pogotovu između "onih koji su odgovorni za takva kretanja i onih koji od toga najviše trpe" - preneo je list izjavu predsednika tog internacionalnog foruma, Indijca Radžendre Pačaurija.
Neskladi u raspodeli odgovornosti i patnji postoje, naravno, i na mnogim drugim poljima, ali se ovom prilikom ispostavlja da su se oni razapeli od zemlje do neba i da poprimaju obrise specifičnog klimatskog rata, u kome često strada veći broj ljudi nego u oružanim sukobima. Razvijene zemlje su "globalnim zagrevanjem izvršile agresiju na nas" - izjavio je nedavno ugandski predsednik Joveri Musaveni na samitu Afričke unije. Aljaska i Sibir će, dodao je, možda tako postati podesni za poljoprivredu, ali će ispaštati Afrika, čije mnoge krajeve već pustoši suša. "Katastrofe nisu demokratske" - ocenio je Henri Miler sa ovdašnjeg Univerziteta Stanford. U izjavi njujorškom dnevniku, on je posledice klimatskih nejednakosti uporedio s tragedijom "Titanika" u čijem su udesu najviše nastradali putnici u nižoj brodskoj klasi.
UN predlažu, stoga, da bogate zemlje - naročito SAD i države zapadne Evrope koje zajedno ponajviše atmosferu opterećuju ugljen-dioksidom, povećaju pomoć najugroženijima. Potpisnice sporazuma iz Kjota, koji Amerika nije ni ratifikovala, obećale su stotine miliona dolara u tu svrhu, ali je u Fond za klimatska prilagođavanja dosad pristigla samo crkavica od oko 40 miliona godišnje - precizira Kevin Votkins, predsednik Biroa UN za izveštaj o humanom razvoju.
Koristi bogatih zemalja u klimatskim promenama su samo privremene - smatra Sintija Rozencvajg, stručnjak iz američke Nacionalne agencije za svemirska istraživanja (NASA), koja je učestvovala u izradi raporta UN. Potonje decenije doneće svima, kaže, negativne posledice klimatskih lomova.
M. Pantelić
[objavljeno: 02.04.2007.]
