Izvor: Blic, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš: Irački narod da odluči o sudbini vlade
Američki predsednik Džordž Buš izrazio je danas ozbiljno nezadovoljstvo radom iračke vlade Nurija al Malikija, dodajući, međutim, da sudbina kabineta u Bagdadu ne leži u rukama SAD već iračkog naroda.
"Suštinsko pitanje je da li će vlada odgovoriti zahtevima naroda. I ukoliko vlada ne odgovori na te zahteve, oni će vladu zameniti. To je odluka koju moraju da donesu Iračani, a ne američki političari", rekao je Buš tokom samita lidera SAD, Kanade i Meksika u kanadskom gradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Montebelo.
Bušovi komentari usledili su svega dan nakon što je ugledni senator Karl Levin, pozvao irački parlament da uskrati poverenje Al Malikiju, jer njegova vlada nije iskoristila priliku za pronalaženje političkog rešenja tamošnjih konflikata nastalu povećanim angažmanom američkih trupa. Levin, koji je tokom vikenda u svojstvu šefa senatskog komiteta za oružane snage posetio Irak, ocenio je da bi poslanici iračkog parlamenta kroz nekoliko sedmica kada se vrate sa odmora, trebalo da uskrate poverenje vladi i postave novog premijera.
"Nadam se da će irački parlament, kroz nekoliko sedmica, izglasati nepoverenje Al Malikijevoj vladi, i imati dovoljno mudrosti da je zameni manje sektaški, a više ujedinjujućim premijerom i vladom", rekao je Levin.
Levin i senator Džo Vorner, koji je takođe vikend proveo u Bagdadu, ocenili su da su pojačane akcije američke vojske otvorile vrata političkom dogovoru, ali da su tamošnji lideri tu šansu propustili.
"Postoji konsenzus da nema vojnog rešenja i da je političko rešenje jedini izlaz", rekao je Levin.
Poseta dvojice uglednih senatora, suštinski, predstavlja predigru za dva važna izveštaja komandanta američkih snaga u Iraku, generala Dejvida Patreasa i ambasadora Rajana Krukera, koji će druge sedmice septembra izvestiti Kongres o trenutnoj situaciji u Iraku. Ta dva izveštaja, za koje se u Vašingtonu očekuje da će dati ključne odgovore vezane za dalju američku politiku prema iračkoj krizi, najavljena su za drugu sedmicu septembra. Kao najverovatniji datum pominje se 11. septembar, odnosno šesta godišnjica terorističkih napada Al Kaide na Njujork i Vašington, ali je Bela kuća odbacila optužbe da se radi o "bespotrebnoj simbolici".
Rivalski tabori u američkom Kongresu, republikanci i demokrate, očekuju te izveštaje s velikim nestrpljenjem, pre svega jer se javnost u SAD oštro protivi nastavku sadašnje politike predsednika Džordža Buša. Demokrate, koji od prošlog novembra kontrolišu oba doma parlamenta, uporni su u namerama da što pre okončaju iračku avanturu predsednika Buša, koji, pak, tvrdi da bi povlačenje nekih 160.000 američkih vojnika iz te države imalo katastrofalne posledice po interese SAD.
Za četiri i po godine sukoba, u Iraku je ubijeno više od 3. 700 američkih vojnika i na desetine hiljada Iračana.
