Izvor: RTS, 02.Nov.2014, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Burkina Faso, sastanak sa opozicijom
Vršilac dužnosti Burkine Faso Isak Zida sastao se sa opozicijom. Vojska zauzela zradu državne televizije i glavni trg u prestonici. Evropska unija pozvala vojsku da poštuje osnovna ljudska prava, uključujući i pravo na mirne proteste.
Lider prelazne vlade Burkine Faso, Isak Zida, koga je vojska postavila pošto je u petak svrgnut dugogodišnji predsednik te zemlje Blez Kampaore, sastao se sa predstavnicima opozicije.
Sastanku su prisustvovali i lider glavne opozicione >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << grupe u parlamentu Zefirin Diabre, bivši šef diplomatije Ablase Uedraogo, nekadašnji premijer Roh Mark Kristijan Kabore i Benevende Sankara, jedan od vođa prošlonedeljnih protesta protiv Kampaorea.
Sarad Sereme, još jedan od lidera opozicije kloji se danas priključio masovnim demonstracijama protiv vojne vlasti, napustio je sastanak pre početka, očigledno zbog prisustva ostalih učesnika, preneo je AFP.
Vojska Burkine Faso, koja je preuzela vlast pošto je u petak svrgnut dugogodišnji predsednik te zemlje Blez Kampaore, zauzela je danas sedište državne televizije, kao i glavni trg u prestonici, javili su novinari agencije Frans pres s lica mesta.
Vojnici iz predsedničke garde pucali su u vazduh na ulazu u dvorište zgrade televizije, kako bi rasterali demonstrante.
Istovremeno, vojska je preuzela kontrolu i nad glavnim trgom u prestonici Uagaduguu, nazvanim Trg revolucije, postavila barikade i rasterala više hiljada demonstranata.
Vojska je načinila ovaj potez uprkos pozivima Ujedinjenih nacija i američkog Stejt departmenta da preda vlast civilnim liderima.
Evropska unija je pozvala vojsku da poštuje osnovna ljudska prava, uključujući i pravo na mirne proteste, pošto su policija i bezbednosne snage upotrebile suzavac da bi rasterale demonstrante, suprotstavljene vojnoj vlasti.
Vojska je juče imenovala visokog oficira Isaka Zidu (49) da vodi tranziciju u zemlji.
Dan pre toga dugogodišnji predsednik te zemlje Blez Kampaore podneo je ostavku pošto je njegov plan da posle 27 godina na vlasti promeni ustav, kako bi mogao da dobije još jedan mandat, izazvao nasilne demonstracije nekoliko stotina hiljada ljudi u kojima je zapaljen parlament.
