Izvor: Politika, 28.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bura u šoljici kafe
Široka rasprava u Kini o zaštiti i komercijalizaciji kulture povodom zahteva da se jedan američki kafić izbaci iz Zabranjenog grada
Teško je zamisliti da bi čak i najdrskiji ugostitelj, a pri tom i stranac, uspeo da u krugu Bakingemske palate u Londonu, Luvra u Parizu, Šenbruna u Beču, Kremlja u Moskvi ili Belog dvora u Beogradu otvori kafanu u kojoj bi, uz to, posetiocima služio uglavnom strane, a ne i domaće specijalitete. A u Pekingu se desilo da je američka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompanija "Starbaks", vlasnik lanca od 140 kafea širom Kine, usred Zabranjenog grada, kompleksa carskih palata, otvorila lokal u kome se kineskim posetiocima, naviklim na čaj, služi američka kafa, dok u predahu razmenjuju utiske o velelepnoj arhitekturi dinastije Ming.
Kafić nije ni veliki ni previše upadljiv, ali se nalazi na istaknutom mestu, pored "Paviljona očuvane harmonije" u kome su se imperatorima služile svečane večere uoči Lunarne nove godine, najvećeg kineskog praznika. A pošto je Zabranjeni grad zvanično "Muzej palata", ispada da Amerikanci prodaju Kinezima kafu usred jedne od kineskih centralnih kulturnih institucija.
Gnevan i na stranog vlasnika i na domaće vlasti što su dopustile da se beskrupulozni komercijalni duh uvuče i u kulturu, jedan mladi novinar – Žui Čengang, voditelj engleskog programa na Centralnoj kineskoj televiziji – javno je zatražio da se američki kafić hitno izbaci iz Zabranjenog grada. On smatra da je nedolično da se u središte kineske kulturno-istorijske baštine smešta lokal koji simbolizuje američku pop-kulturu. Za njega je to "skaredna stvar" i "vizuelno zagađenje" koje "ne globalizuje, nego obezvređuje, kinesku kulturu".
Pola miliona poruka
"Starbaks" nije prvi put, nezgodnim povodom, privukao pažnju kineske javnosti. Najpre se to desilo u maju 1999, u toku agresije NATO-a na Jugoslaviju, kad su Kinezi demonstrirali protiv Amerikanaca zbog bombardovanja i razaranja kineske ambasade u Beogradu. Demonstranti su bili besni na mnogo šta što je američko.
Drugi put se za "Starbaks" čulo pre godinu dana. Tada je sud u Šangaju kaznio sa pola miliona juana (62.500 dolara) šangajski kafić "Xingbake" zato što je, kako je tvrdio "Starbaks", podnosilac tužbe, kineski vlasnik ukrao i ime i logo američke kompanije. Kineski vlasnik je zapravo preveo englesku reč star (zvezda) na kineski (xing), a ono bake trebalo je da zvuči kao "baks". Nije negirao da je logo "pozajmio". (Da ironija bude veća, branilac nije znao da je Starbaks takođe pozajmljeno ime – iz romana Hermana Melvila "Mobi Dik").
Sada, kad je kineski novinar zatražio da se "Starbaks" izbaci iz Zabranjenog grada, otvorena je široka javna rasprava o zaštiti i komercijalizaciji kulture. Ona je počela preko Interneta (novinar tvrdi da je na njegov blog stiglo pola miliona poruka u toku samo jednog vikenda), a nastavila se u štampi i u kulturnim krugovima.
Predstavnik "Muzeja palata", odnosno Zabranjenog grada, objasnio je da postoji odluka vlasti na osnovu koje je dozvoljeno da se u kulturno-turističkim centrima otvaraju prodavnice suvenira i ugostiteljski objekti, jer je trgovina sastavna grana turizma. Pri tom pravo na otvaranje lokala ima vlasnik sa najboljom ponudom, a samom Zabranjenom gradu je važno da uveća stalne izvore prihoda, jer su održavanje i obnova starih građevina skupi i teško pogađaju vladin budžet.
Možda je bolja čajdžinica
U tržišnoj privredi, sem toga, ugovor se mora poštovati. A sa "Starbaksom" je sklopljen ugovor, pa se sad može razgovarati samo o tome da li je on dobar i po kineske interese koristan ili nije. Ostavljena je mogućnost da se u junu ugovor revidira, ako se proceni da nije bio od koristi ni kulturi ni turizmu.
Ova "bura u šoljici kafe", kako je raspravu nazvao hongkonški list "Ejša tajms" – sa možda boljim osećajem za meru odnosa između kineske i zapadne kulture, nego što ga ispoljavaju stanovnici centralne Kine, gde se strani uticaj, u bilo kojoj oblasti, ponekad doživljava kao štetan po očuvanje nacionalne tradicije i kulturnog nasleđa – ima dvostruko obeležje.
S jedne strane, rasprava ukazuje na nesumnjivu opasnost od vulgarne zloupotrebe kulture u komercijalne svrhe. Kafić u Zabranjenom gradu, svejedno čiji, američki ili kineski, nije u službi kulture, ako svojim postojanjem i poslovanjem zasenjuje i samu kulturu. A ako se pak radi o "invaziji" američke pop-kulture, Kina mora da nauči da se odmereno suprotstavlja stranim štetnim uticajima.
S druge strane, ako se kafić iz Zabranjenog grada izbaci, gde će se talas izbacivanja stranih stvari iz kineske sredine zaustaviti? "Pekinški omladinski dnevnik" kaže: "Ako iz turizma, u ime očuvanja nacionalnog, počnemo da odstranjujemo sve što je povezano sa zapadnom kulturom, odstranićemo mnogo više od Starbaksa".
Otvaranje Kine prema svetu, osobito prema Zapadu, često je ambivalentno, ponekad imitatorsko, ponekad odbojno, primetili su neki učesnici u raspravi. Nije ponekad, osobito u zabačenijim i izolovanim krajevima, lišeno ni šovinizma i ksenofobije. Ali, takva raspoloženja poznaju i druge zemlje i narodi.
Zanimljiv je kompromisni predlog: ako za Zabranjeni grad nije dobar kafić, posetioce bi mogla da usreći – čajdžinica.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 28.01.2007.]
.jpg)
