Izvor: Politika, 04.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bura oko telohranitelja
Politički spor u Americi o postupcima unajmljenih bezbednjaka u Iraku, koje jedni vide kao "patriote" a drugi kao "ratne profitere" Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 3. oktobra – Radoznalci su satima čekali ispred kongresne odaje da bi se domogli mesta s koga bi mogli da prate preslišavanje Erika Prinsa (38), čoveka kome su gledališta neprijatnija od ratišta. Bivši mornarički specijalac hronično je izbegavao fotoreportere, preporučujući i svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saradnicima da se klone novinara, ali je ovoga puta bio primoran da bude u centru pažnje javnosti, čak medijska "zvezda" dana.
Po nalogu parlamentarnog Komiteta doma za oružane snage, pojavio se da kaže šta ima u odbranu od optužbi da su oružnici njegove privatne bezbednosne firme "Blekvoter" počinili delikte u Iraku, gde su bili poslati da čuvaju osoblje ambasade i obavljaju druge delikatne zadatke. U tamnom odelu, svetle kratke kose, trudio se da i učtivim ponašanjem odbrani svoje momke, osumnjičene da su "na terenu" najčešće pucali prvi i tako bezrazložno ubili desetine nedužnih građana, naneli veliku materijalnu štetu i dodatno pogoršali prestiž SAD, već žestoko osporen zbog tamošnjeg rata.
Pred kongresmenima je tvrdio da su njegovi bezbednjaci visokoprofesionalan supersastav koji brani interese otadžbine. "Ljudi greše, a ponekad prave i gluposti", rekao je u jednom trenu, dozvoljavajući mogućnost samo pojedinačnih, ne i sistemskih, zastranjivanja. "Neki nas nazivaju plaćenicima, ali mi smo Amerikanci koji rade za Ameriku i štite Amerikance", uzvratio je kritičarima, koji su ga na preslišavanje pozvali povodom nedavne tragedije na ulici u Bagdadu, kada su "blekvoteri", prema iračkim izveštajima, ubili 17 i ranili 24 osobe. Svedoci tvrde da su Amerikanci pucali iako nisu bili napadnuti, dok Prinsovi kažu da su dejstvovali u samoodbrani...
Slučaj je produbio ovdašnje političke podele oko rata. U Kongresu većinski demokrati smatraju da je reč o novom neuspehu strategije predsednika Džordža Buša, kad se oslanja na ljude koji se ponašaju "kaubojski" i neguju "kulturu – pucaj prvi, ubij pa onda pitaj". Republikanci, koji drže izvršnu vlast, hvale "blekvotere" kao "patriote koji rizikuju život za dobrobit domovine" na dalekom poprištu.
Kao dokaz uspešnosti, Prins navodi da dosad nije poginuo niko koga su čuvali njegovi specijalci među kojima je na tom poslu njih 30 izgubilo glavu. Prikupljeni raporti govore, međutim, da su ti bezbednjaci učinili nebezbednijom okolinu za koju nisu nadležni – agresivnim akcijama, u kojima su ubijali nevine i povećali nepoverenje Iračana prema Amerikancima.
Kako jedna strana priča jedno, a druga drugo, analitičari su krenuli stazama koje se preporučuju u takvim protivrečnostima. Uputili su se – tragom novca.
Utvrdili su, tako, da su članovi imućne porodice Prins – veliki donatori Republikanske partije, čije su i pristalice. Lično Erik, koji je bio praktikant u administraciji Džordža Buša starijeg, dosad je toj stranci – kako izveštava "Njujork tajms" – priložio 225.000 dolara, dok je njegova sestra Betsi Devos, čiji je muž bio republikanski kandidat za guvernera Mičigena, prikupila 100.000 dolara za Bušovu izbornu kampanju 2004. godine.
S donacijama su rasli i poslovi Prinsove firme s državnim institucijama. U takvim aranžmanima je 2001. dobila milion dolara, a lane čak blizu 600 miliona, mahom po ugovoru sa Stejt departmentom – za obezbeđivanje diplomata i gostujućih zvaničnika, među kojima i desetina kongresmena, SAD u Iraku.
Kritičari rata slute da se radi o "ratnom profiterstvu", da je "Blekvoter" zgrnuo pozamašan kapital uz pomoć veza s vladajućom hijerarhijom. Prins to poriče, kao i predstavnici Stejt departmenta koji su i puni komplimenata za rad unajmljenih telohranitelja. Predsednik nadležnog komiteta, demokrata, Henri Veksman smatra da ministarstvo štiti partnere i da nije dovoljno nadziralo njihove postupke.
Raspoložive evidencije otkrivaju i da su privatni bezbednjaci bili šest puta više plaćeni nego vojnici. Navodi se da je za dan svakog od oko 1.000 "blekovoterovaca" Stejt department plaćao po 1.222 dolara.
Ispostavilo se, takođe, da je unajmljenim američkim bezbednjacima, kojih je u Iraku oko 30.000, garantovan imunitet pred lokalnim pravosuđem. Konstatovano je ujedno da "vlada konfuzija" oko mogućnosti da im se za tamošnje delikte sudi ovde.
Odavno tako mnogo raznorodnih detalja nije bilo koncentrisano u jednom donekle "alternativnom" slučaju kao što je ovaj: učešće privatnih jedinica u ratu, njihovi aranžmani s državnim institucijama, obrt stotina miliona dolara, političke veze, gnev Iračana, ovdašnje pravne "rupe"... Pride – izborna kampanja, za predsednika i parlament, u kojoj se takođe odslikavaju navedene pojedinosti tako da će se i u njoj slediti – "trag novca".
M. Pantelić
[objavljeno: 04.10.2007.]
