Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buntovnici s razlogom
Amerika bi bila liberalnija kad bi se pitali njeni mladići i devojke
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, juna – Deo preimućstva svog čuvenog prezimena, loze milijardera i funkcionera, Džastin Rokfeler (28) deli s – još mlađim nesrodnicima. Među osnivačima je alternativne organizacije "Angažovana generacija" čiji je cilj da studentskom uzrastu omogući – neposrednu vezu s političarima.
On lično takvu vezu ima od rođenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao sin Džeja Rokfelera, ondašnjeg guvernera Zapadne Virdžinije a sada demokratskog člana Senata SAD. Glavni partner u tom poduhvatu mu je ispisnik Ejdrijan Talbot, takođe političkog pedigrea, po ocu Stroubu Talbotu, nekadašnjem zameniku šefa diplomatije i aktuelnom predsedniku uticajne Institucije Brukings.
Tako nagomilanih porodičnih iskustava sa elitom, njih dvojica su se bacili na posao da – drugim mladićima i devojkama pomognu da dođu u bar virtuelni kontakt s nacionalnim liderima. Već su organizovali niz konferencija na kojima su, posredstvom Interneta, mladi "o svemu i svačemu" razgovarali s političkim autoritetima.
Nova snaga
U društvenom životu današnjeg podmlatka, glavni problem nisu informacije, imaju ih napretek, već nemanje mogućnosti za dijalog s donosiocima državnih odluka – ističu Džastin i Ejdrijan. U "ispravljanje te krive Drine" krenuli su krajem 2004. godine, uspostavivši štab u Talbotovoj garaži, u severozapadnom predgrađu Vašingtona. Kažu da sada njihov sajt ima oko 100.000 poseta dnevno, dok oni raspolažu godišnjim budžetom od milion dolara (način finansiranja nije obelodanjen).
Mladi su sve zainteresovaniji za politiku – tvrde i podstiču ih da se ispostave kao jedna od glavnih biračkih snaga Amerike, da njihovi glasovi prevagnu na prilično izbalansiranoj vagi pristalica dve glavne partije – Republikanske i Demokratske. I da tako – prinude izborne kandidate da programe ozbiljnije prilagode, sada često zapostavljenom novom naraštaju kome je olako prilepljena etiketa "politički ravnodušne mase".
Prema upravo objavljenim rezultatima ankete "Njujork tajmsa" i televizija Si-Bi-Es i Em-Ti-Vi, mladi su se iskazali kao buntovnici s razlogom, tolikim da bi Amerika bila osetno liberalnija, a manje konzervativna kad bi oni njom upravljali ili bar bitno uticali na one koji određuju nacionalni kurs. "Mladi Amerikanci naginju ulevo" – istakao je njujorški list u naslovu napisa o tom istraživanju sklonosti pokolenja u uzrastu između 17 i 29 godina.
Razvrstavanje na leve i desne političke snage je ovde, treba imati u vidu, više praktične prirode nego vid oštre, klasične ideološke i sistemske diferencijacije, pa mahom služi za nijansiranje pristupa spornim životnim izazovima i za lakše identifikovanje struja među dominantnim strankama. Tako se levičarenje mahom pripisuje demokratama koji sebe smatraju liberalima, a desničarenje republikancima koji se definišu kao konzervativci. To pravilo trpi popriličan broj izuzetaka, od slučaja do slučaja, ali to je već druga priča.
Naginjanje mladih ulevo konstatovano je na osnovu nekoliko anketnih pokazatelja. Među njima je, tako, bilo 28 odsto deklarisanih liberala što je za osam postotaka više nego kad se izjašnjava celo društvo, dok je sebe kao konzervativce predstavilo 27 odsto ispitanika, pet procenata manje nego što je registrovano opredeljenje u svim uzrastima. Sledi i niz drugih odstupanja od nacionalnog proseka: skloniji su – prihvatu imigranata, širenju prava na pobačaj, odobravanju brakova homoseksualaca... "Najsocijalističkiju" karakteristiku pokazali su u kritici postojećeg sistema medicinske zaštite. Čak 62 odsto se zalaže za uvođenje opšteg zdravstvenog osiguranja – kojim sada nije pokriveno više od 40 miliona građana – pod državnim okriljem, što je ideja kojoj se suprotstavljaju konzervativni krugovi, kao sputavanju sloboda gde se svrstava i – lako pribavljanje ličnog naoružanja.
Kao glavni problem Amerike, mladi vide – rat u Iraku. Slično ispitanicima iz drugih uzoraka, i oni naglašavaju da tamo stvari idu loše po Amerikance, ali pokazuju i natprosečni optimizam da će oni tamo stvari "ipak dobro završiti na neki način".
Ophrvavaju ih i opštija nespokojstva. Čak 70 odsto tvrdi da se Amerika kreće pogrešnim putem, a 48 procenata strahuje da će se u njihovoj generaciji raspući "američki san" i da će živeti lošije od svojih roditelja.
Vanredna spremnost
U takvim okolnostima pokazuju vanredno spremnost da izađu na predsedničke izbore u novembru sledeće godine. Većina u tom aktu vidi "jedan od najznačajnijih događaja u životu".
Mediji uglavnom ističu kako su mladi skloniji izboru pretendenata u Demokratskoj partiji – Baraku Obami (18 odsto) i Hilari Klinton (17 procenata), dok je na trećem mestu republikanac Rudi Đulijani (četiri odsto). Samo pomni čitaoci su mogli da pronađu podatak da je čak 45 postotaka ispitane mladeži reklo da nije posebno zainteresovano ni za jednog predsedničkog aspiranta.
Ipak obećavaju da im izborni entuzijazam neće splasnuti, da će se iskazati kao – angažovana generacija, koja nije odrastala na "političkim kašama" kao Džastin i Ejdrijan, ali čezne da i ona već jednom "zaprži čorbu". S nadom – da će tako pomoći u "spravljanju" i budućeg predsednika koji bi bio više po njihovom ukusu od sadašnjeg, Džordža Buša, čijem je državničkom učinku pozitivnu ocenu dalo svega njih 28 odsto.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 01.07.2007.]
.jpg)
