Izvor: Politika, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bunt u predgrađu Bukurešta
Ulične borbe, šmrkovi, pendreci, suzavac, hapšenja i politička demagogija u predgrađu Bukurešta
Od našeg dopisnika
Bukurešt, 16. novembra – U veče 14. novembra, u bukureštanskoj sirotinjskoj četvrti Ferentar izbila je prava pobuna tamošnjeg življa. Razgnevljeni stanovnici pregradili su glavnu saobraćajnicu, zapalili automobilske gume i slamarice, tražeći ultimativno da im se "pusti struja". Jer, toga dana privatizovano preduzeće za distribuciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << struje "Elektrika" odlučilo se da učini kraj masovnoj krađi struje, kojoj su pribegavali stanovnici ove po zlu i kriminalu čuvene bukureštanske četvrti.
Dok su radnici "Elektrike" sekli čitavu šumu nezakonito postavljenih žica za struju bez strujomera, razgnevljeni građani su bučno izašli na ulicu. Tako je nastao bunt.
Vlasti su, naravno, odmah poslali u tu zonu jake snage žandarmerije, policije i vatrogasce. Došlo je do pravih uličnih borbi. Demonstranti su upotrebili kamenice, a predstavnici vlasti – šmrkove, pendreke, pa čak i suzavac. Izvršena su i hapšenja.
Uskomešana javnost
Komercijalni televizijski kanali, željni senzacija, uključili su se u zbivanja i sve prenosili uživo. Javnost se uskomešala. Komentatori su počeli da prave upoređenja sa nedavnim događajima u pariskim predgrađima. Vlastima su upućena upozorenja da "primer Ferentara" može da postane zarazan. Na lice mesta su žurno izašli prestonički prefekt, gospođa Mioara Mantale, kao i gradonačelnik tog 5. sektora (rejona) Bukurešta, Marean Vangelije, po narodnosti Rom, koji je, kao socijaldemokrata, dva puta zaredom na izborima dobijao poverenje građana. Oni su, međutim, naišli na zvižduke. Njihove poruke i obećanja da će se "sve srediti" – nisu bili prihvaćeni.
Žitelji ovog dela Ferentara, njih oko 1.000 (više od polovine su deca), koji obitavaju u starim, zapuštenim betonskim zgradama određenim za rušenje, došli su do ivice strpljenja. Budući bez posla, ne uživajući nikakve socijalne potpore, oni žive u ovim zgradama bez vode, bez plina. Struja im je bila jedini spas. Ali, nemajući para – bili su prinuđeni da je kradu. U tome su se veoma izveštili.
Događaji u getu iz Ferentara otvorili su odjednom javnu diskusiju u kojoj se podvlači da takvih prostora ima širom Rumunije, koja 1. januara 2007. stupa u EU. To je, naglašavaju ovdašnji mediji, plod "pogrešne tranzicione politike", koja je dovela do neverovatne polarizacije između jednog užeg sloja bogataša i širokog sloja sirotinje. Tvrdi se da čak više od 50 odsto stanovništva živi ispod crte bede.
Strah da se zaraza ne proširi naveo je bukureštanske gradske oce da se prenu i da na teren hitno pošalju ekipe stručnjaka (ekonomiste, sociologe, ekologe) sa zadatkom da "saniraju stanje". Odjednom se Gradska čistoća prihvatila da uklanja na stotine tona đubreta oko zgrada i udžerica u Ferentaru.
Ovacije Điđiju
Situacija kao da se stišava iako je izjava šefa države Trajana Baseskua, bivšeg generalnog gradonačelnika Bukurešta, da "ne može svako da živi u prestonici", izazvala naknadne žustre polemike.
Ipak, sva publicistička vatra se sada koncentriše na jednu pojavu koja je ocenjena kao krajnje opasna po društvo. Reč je o tome da se u toku sukoba demonstranata sa žandarmima i drugim čuvarima reda u Ferentaru, na krovu luksuzne limuzine marke "majbah", pojavio polupismeni dolarski milijarder, Đorđe (Điđi) Bekali, inače vlasnik čuvenog bukureštanskog fudbalskog kluba "Steaua". On se demonstrantima obratio "plamenim" govorom u kojem je obećao da će sam pokriti dugove onih koji su krali struju (oko 400.000 evra) i da će platiti njihovo regularno uključivanje u električnu mrežu. On je dočekan ovacijama "bravo, naš Điđi". Posle ove "vesti" bunt je okončan.
Valja naglasiti da je gospodin Bekali (po poreklu Cincarin) istovremeno i šef političke stranke Nova generacija. On koristi svoje ogromno bogatstvo za popularisanje stranke, koja donedavno nije bila kotirana ni sa 1 odsto biračkog tela. Ali posle velikih poplava koje su prošle jeseni i ovog proleća zadesile Rumuniju, on se, pre svih, a naročito pre predstavnika vlasti, pojavljivao, kao neki mesija, među postradalima i davao pomoć.
On je iz svojih sredstava sagradio na desetine novih kuća i njihove ključeve predavao onima koji su ostali bez igde ičega. To je dovelo do toga da se njegova stranka sada kotira čak sa 6-8 odsto biračkog tela.
Milan Petrović
[objavljeno: 17.11.2006.]
