Izvor: Blic, 21.Maj.2010, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bundestag odobrio paket za spasavanje evra
Donji dom nemačkog parlamenta, Bundestag, odobrio je danas zakon koji dozvoljava toj najvećoj evropskoj ekonomiji da učestvuje u 750 milijardi evra vrednom paketu za spasavanje članica zone evra, opterećenih dugovima.
Članovi Bundestaga su sa 319 glasova "za", 73 "protiv" i 195 uzdržanih dali podršku tom paketu. Očekuje se da gornji dom, ili Bundesrat, koji predstavlja 16 nemačkih pokrajina, glasa o tom zakonu danas kasnije.
Paket Evropske unije za spasavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zajedničke evropske valute, vredan 750 milijardi evra (blizu bilion dolara), koji ima podršku i Međunarodnog monetarnog fonda, dogovoren je pre dve sedmice. Nemačka treba da u njemu učestvuje sa 123 do 147,6 milijardi evra u garancijama zajmova.
Ovo današnje glasanje je teško za Nemačku, nakon što je njen parlament pre dve nedelje već odobrio zakon koji joj omogućava da sa 22,4 milijarde evra učestvuje u planu za spasavanje Grčke, vrednom 110 milijardi evra, koji su dogovorili članice evrozone i MMF, a koji je već nepopularan među Nemcima.
Fišer: Nemačka se blamira kao nikad u posleratnoj istoriji
Bivši nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer ocenio je da se Nemačka,
potezima koje povlači od izbijanja krize evra, blamira kao nikada od 1949. godine.
U intervjuu za nedeljnik Špigel (Der Spiegel), Fišer, koji je bio šef diplomatije od 1998. do 2005. godine ocenio je da bi Evropska unija (EU) mnogo brže i bolje delovala od početka krize evra da nije bilo nemačke kancelarke Angele Merkel.
"Angela Merkel je proteklih sedmica imala svoj randevu sa istorijom. Ali je u tome, za razliku od kancelara Helmuta Kola (Kohl) 9. novembra 1989. i kancelara Gerharda Šredera (Sćroeder) 11. septembra 2001. godine, ona prilično zabrljala", ocenio je Fišer.
Pripisujući kancelarki da je potpuno zakazala u evropskoj politici, bivši šef diplomatije je naveo da bi Evropa mnogo ranije preduzela nužne mere da nije bilo kancelarke Merkel.
Nemačka je, kako je ocenio Fišer, izolovana kao nikada do sada, a uprkos tome mora da snosi glavni deo finansijskog tereta u savladavanju krize. "Ne mogu da se setim da je od 1949. godine bilo takve blamaže", rekao je Fišer.
