Izvor: Politika, 03.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buna protiv gasnih terminala
Demonstranti upozorili na poguban uticaj skladišta za gas na život u severnom Jadrana Od našeg stalnog dopisnika
Trst, Ljubljana, 2. jula – Uz simboličnu sahranu sardela koje su "simbol našeg malog zaliva", juče su različite grupe aktivista iz Slovenije, Italije i Hrvatske, ekolozi, predstavnici zelenih i drugih partija, nedeljnik "Mladina" te slovenački i italijanski ribari na molu Audaće u Trstu izrazili "međunarodni gnev" zbog gradnje dva terminala za gas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u severnom Jadranu. "Bunom na kopnu i moru" organizatori su upozorili javnost na katastrofalan izbor lokacije za gradnju terminala, kao i njihov poguban uticaj na život u tom delu Jadrana.
Strah od ekološkog kraha udružio je građane iz tri države, koji su u zajedništvu otkrili snagu da osujete nameru vlada severnoitalijanske regije da sa španskom multinacionalkom (Endesa) izgrade najmanje dva terminala za gas u zoni Tršćanskog odnosno Piranskog zaliva. Mamutske platforme, izgrađene usred zaliva, služile bi kao prihvatne stanice za pretakanje tekućeg gasa, koji bi stizao tankerima. Gas bi putovao dalje tako što bi se iz tekućeg stanja – zagrevanjem uz pomoć topline mora – vraćao u oblik plina i gasovodima dopremao do potrošača na kopnu.
Kapacitet jednog savremenog tankera zadovoljio bi potrebe za gasom grada koji ima 200.000 stanovnika – za godinu dana. Promotori terminala ističu njihovu ekonomičnost, od obezbeđivanja jeftinije energije do manje zavisnosti od gasa koji stiže iz Rusije.
Stručnjaci za zaštitu okoline izračunali su, međutim, da bi rečeni terminali snizili temperaturu mora u zalivu a i šire za najmanje pet stepeni, što bi uticalo na uništenje velikog broja živih bića u Jadranu. Balast za eko-sistem bile bi i hiljade tona sredstava za čišćenje na bazi hlora, kojima se gasni terminali redovno čiste. Mediji podsećaju i na opasnost od havarija, terorističkih napada i eksplozija, poput one u severnom Alžiru januara 2004. godine. Aktivisti su organizovali peticiju protiv terminala, a ohrabrila ih je činjenica da su u kratkom roku sakupili 45.000 potpisa.
Namera kompanije "Alpi Adriatiko" da izgradi dva terminala kod Trsta (jedan u moru i drugi na kopnu), osim brojnih demonstracija i protesta u Sloveniji, Hrvatskoj i Italiji, ima i šire međunarodne posledice. Službena Ljubljana upozorila je Rim da uprkos EU direktivama i konvencijama nije bila konsultovana o gradnji terminala u komšiluku, a komisija slovenačkih stručnjaka objavila je katastrofalan uticaj terminala na okolinu, zbog čega je Slovenija uputila Italiji verbalnu notu.
Potom je premijer Janša tokom nedavne posete Moskvi povukao neočekivan potez – pokrenuo je inicijativu da se ruski plin transportuje do severne Italije preko Mađarske novim ogrankom gasovoda nazvanim "Volta". Manevar ima za cilj da pokaže da terminali na moru imaju alternativu – Janša tvrdi da bi ruski gasovod ukinuo potrebu za gradnjom terminala u Piranskom zalivu.
Druga je stvar kako na inicijativu slovenačke vlade gledaju prvaci pokrajinskih vlada severne Italije, koji strahuju od "plinske zavisnosti" od Rusije, dok bi terminali za gas u Jadranu omogućili sklapanje poslova sa različitim državama, na primer Libijom, koja proširuje kapacitete za distribuciju gasa. Da je Italija sklonija toj ideji dokazuje izjava italijanskog ministra za privredni razvoj Pjerluiđija Bersanija, koji je nedavno rekao da uz obale severne Italije, dakle i Slovenije, treba izgraditi što više terminala za gas. Italija ima u planu desetak takvih terminala.
Bersani je u razgovoru sa guvernerom regije Apulija priznao da izgradnja gasnih terminala u moru turistički manje zanimljivog juga Italije nema ekonomsku logiku, jer bi gas bio preskup zbog prevoza do industrijskog severa. Otuda je rešenje – što više gasnih terminala, to bliže potrošačima. to je smrtna presuda za slovenački turizam, koji na skromnom parčetu obale uz Jadransko more odavno kuburi sa čistoćom.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 03.07.2006.]
