Izvor: Politika, 26.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bukurešt u plavom
Dileme oko prepoznatljivosti u velikom evropskom horu. – Veruje se u imidž Drakule, Nađe Komaneči i "Dačije"
Od našeg dopisnika
Bukurešt, 25. decembra – Već godinu dana na centralnom bukureštanskom Univerzitetskom trgu otkucava jedan neobičan sat. On odbrojava dane, minute i sekunde preostale do 1. januara 2007. kada Rumunija zvanično stupa u EU. Taj trenutak je već skoro nastao. Sinoć, u ponoć, "evropski sat" pokazivao je da je preostalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svega 168 časova do "otvaranja nove ere u rumunskoj istoriji", kako je rekao šef države Basesku. On se nije složio sa premijerom Taričanuom i nekim politolozima, koji ovaj rumunski "ponovni ulazak u Evropu" upoređuju, po istorijskoj važnosti, sa događajima iz decembra 1918. kada je, posle vekova težnji, ostvareno ujedinjenje svih Rumuna u jednu državu.
Za novogodišnju "evropsku noć" vrše se grandiozne pripreme. Vlada je izdvojila čak 5,5 miliona evra za organizovanje svetkovina po svim većim gradovima. Centralni događaj će biti u prestonici baš pored pomenutog sata. Kraj njega će se okupiti državni vrh uz koji će se naći predsednik evropske vlade Barozo i komesar za širenje unije Ren.
Za tu priliku bukureštanski bulevari "obučeni" su u plavu – evropsku boju. Iluminacija, sa milionima svetlećih zvezdica, dočaraće "našu rapsodiju u plavom", kakva je bila želja generalnog gradonačelnika Videanua.
Optimizam i skepticizam
Kada su tokom proteklih godina vršena "kontinentalna" ispitivanja javnosti da li je za EU ili protiv, Rumuni su se stalno nalazili među najvećim "pozitivcima". Čak 85 odsto njih izjašnjavalo se "za". A sada, kada su se neposredno našli pred vratima EU, kod Rumuna su se pojavili i znaci skepticizma. Tačnije, oni su se uplašili od grdnih obaveza i ograničavanja, na koja su se obavezali potpisujući ugovor o pristupanju EU. A posebno znajući za svoje ekonomsko zaostajanje, koje se najviše vidi u poljoprivredi i infrastrukturi.
Uostalom, govoreći na zasedanju parlamenta, posvećenom predstojećem stupanju Rumunija u EU, ministar za integraciju, gospođa Boadžiju, koja će uskoro postati ministarka za evropske poslove, naglasila je da "nama tek sada predstoji težak posao" konkretnog integrisanja i nadoknađivanja velikih razlika koje dele Rumuniju od razvijenog zapada Evrope.
Pojavile su se čak računice da Rumunija može da izgubi svojim ulaskom u EU. Jer, iako nju narednih godina čeka priliv od čak 35 milijardi evra iz evropskih fondova za razvoj, ona se boji da neće moći da razradi projekte preko kojih bi apsorbovala tu ogromnu svotu. Iskustvo nekih zemalja, koje su ranije primljene u EU, pokazalo je da opsorpcija fondova za razvoj nije nimalo laka stvar. Nekima je polazilo za rukom da apsorbuju svega 10-15 odsto ponuđenih sredstava. A ako se uzme u obzir "članarina", koju zemlje članice EU unose u zajednički fond, a ona za Rumuniju dostiže više od milijardu i po evra godišnje, onda se može desiti da se Rumunija nađe u minusu. Upravo toga se ovde mnogi boje, znajući za zaostalost svog administrativnog aparata.
U Evropu sa ličnom kartom
Ovde se puno govori o prednostima i teškoćama koje će doneti stupanje u EU. Najpopularnija prednost je slobodno kretanje Rumuna po Evropi. Od 1. januara oni će u prostor EU ulaziti samo sa ličnom kartom. Ali, pred Rumunima se isprečava jedno ograničenje. U zemljama unije, koje posete, mogu da ostanu svega tri meseca. Neke zemlje, poput Engleske, opiru se da puste Rumune da se zaposle u njima. Boje se "rumunske invazije". To ovde izaziva negodovanje. Uzgred da pomenemo da već 2,5 miliona Rumuna radi po zemljama EU. Najviše ih je u Španiji i Italiji.
Rumune naročito vređa tvrdnja da će njihova zemlja biti tretirana u EU kao "drugorazredna članica". Ovo tim pre što im se preti da će i dalje biti podvrgavani "monitorizaciji".
Evropski propisi, kojih zaista ima sijaset, nisu ovde široko poznati, iako se na tv svakodnevno vrte spotovi čiji je cilj da se razbiju neke predrasude. Kolaju svakojake priče koje zastrašuju obične žitelje, a naročito one na selu.
Sada, o svinjokolju, pred Božić uveliko se pričalo da se Rumunima neće više dozvoljavati da svinje kolju na tradicionalan način. Jer, životinje su pod zaštitom. Navodno, svinje moraju najpre da se šetaju i smire, zatim da dobiju anesteziju, pa tek onda da budu dokrajčene specijalnim metkom ili pomoću strujnog udara. Da ne bi patile. Rumuni se krste i vele da su ta moderna sredstva za umor suviše skupa za njih. I, najzad, kakva će to da ispadne svinjska daća.
Svinjska daća sa elektrošokom
Puno brinu i predviđanja o vinima koja će piti. Navodno, moraće da iskrče na stotine hiljada hektara vinograda pod domaćom, plebejskom lozom. Vino od takvog grožđa neće smeti da se iznosi na tržište. Moraće da pređu samo na plemenite sorte. U tom pogledu otpor je više nego očigledan. Kud će sitni domaćin bez svog mirišljavog vina koje u buradima jedva da može da dočeka proleće. Ko će se bakćati sa plemenitim sortama koje traže premnogo posla.
Tu je priča i o "šljivki". Neće više biti pečenja rakije po dvorištima. Stavlja se tačka na svakojake "brlje". Njih, navodno, neće tržište. A i seoski vašari i pijace će odumreti. Pa kako ćemo mi da živimo, uzvikuje sitni ruralni domaćin, naročito u potkarpatskim predelima punim voćaka.
To su dileme običnih ljudi. Oni koji pak misle "na nivou nacije", rasuđuju o tome kako će Rumunija biti prepoznatljiva u velikom evropskom horu. Konkurencija među dvadeset sedmoricom biće surova. Polažu se nade u prodornost imidža Drakule, Nađe Komaneči i Georga Hadžija, ali i marke "Dačija", naročito otkako je njoj pridodata i oznaka "Logan". Smetnju će činiti, žale se ovde, ozloglašena rumunska "špaga" (mito)...
Milan Petrović
[objavljeno: 26.12.2006.]
.jpg)
