Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jun.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bugarska i nuklearke: zatvoriti ili ostaviti

LONDON - Posle nedavnih incidenata u nuklearnim elektranama u Sloveniji i Češkoj, ponovo su se pojavili javni pozivi Evropskoj uniji da odustane od korišćenja nuklearne energije.

U isto vreme, međutim, zbog rasta cena energenata i klimatskih promena, nuklearna industrija u EU ima sve više pobornika. Najnovija nuklearka gradi se u Bugarskoj, a ta zemlja trenutno trećinu struje dobija iz Kozloduja, nuklearke izgrađene pre gotovo tri decenije po sovjetskom projektu, podseća >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Bi-Bi-Si.

Buka u elektrani Kozloduj je zaglušujuća, temperatura gotovo nepodnošljiva - skoro 40 stepeni - a na turbini je okačena mala bugarska zastava, "za sreću". Za svaki slučaj, nacrtana su i dva velika plava oka, "protiv malera". Čudna je to mešavina sujeverja i visoke tehnologije ali Bugarskoj je trenutno svaka pomoć dobrodošla.

Ta zemlja je, naime, kao uslov za članstvo u EU morala da zatvori četiri zastarela reaktora u Kozloduju. "Bilo je to kao da smo izgubili članove porodice", izjavio je zamenik direktora elektrane Kiril Nikolov. I mada će EU vladi u Sofiji, kao nadoknadu, dati preko 800 miliona dolara, Nikolov, koji uživa podršku vodećih bugarskih političara, smatra da to nije dovoljno.

Zatvaranje Kozloduja, otvaranje Belene

"Nadoknada od EU jedva da pokriva naše gubitke. Bolje bi bilo da nam dozvole da ponovo pokrenemio dva reaktora. To bi popravilo energetski bilans na celom Balkanu, omogućilo bi nam da proizvodimo dovoljno za svoje potrebe i da vratimo ono što nam je, na ime odštete, već isplaćeno", tvrdi Nikolov.

Na tri sata vožnje od Kozloduja, opasano bodljikavom žicom, nalazi se gradilište Belene, gde bi trebalo da nikne druga bugarska nuklearna elektrana. Za sada je tu, na poljima maka i divljeg rastinja, samo pet ogromnih bagera.

Belene bi trebalo da nadoknadi gubitak stvoren zatvaranjem reaktora u Kozloduju i da, istovremeno, pomogne Bugarskoj da ispuni stroge standarde EU vezane za smanjenje ispuštanja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Radovi su počeli osamdesetih godina prošlog veka, ali su zbog nedostatka novca prekinuti. Ove godine, projekat je oživeo potpisvanjem ugovora vrednog šest milijardi dolara sa kompanijom koja je pod kontrolom ruskog energetskog giganta Gazproma.

U izgradnji nuklearke učestvovaće dve hiljade ruskih stručnjaka ali se u Belenama mnogi nadaju da će taj posao odvratiti mnoge Bugare od iseljavanja. Grad je mali i mnogo je nezaposlenih a izgradnja nuklearke bi mogla to da promeni, smatraju građani, koji se nadaju da će i hiljade Bugara, kada se projekat završi, naći zaposlenje.

Sumnja u kvalitet ruske nuklearke

Međutim, pošto su i Kozloduj i Belene na obali Dunava, mnogi strahuju da bi eventualni incident mogao da ima ozbiljne posledice i na okolne zemlje. Među najoštrije kritičare izgradnje spada doktor Georgi Kaščijev, nekadašnji predsednik bugarske Agencije za nuklearnu bezbednosti koji radi u bečkom Institutu za istraživanje rizika.

"Sumnjam u kvalitet ruske nuklearne industrije pošto su pre dve godine isporučili Kini neispravnu opremu. Uz to, ovu elektranu grade u oblasti u kojoj su mogući razorni zemljotresi", kaže Kaščijev.

Ima i onih koji strahuju da će Belene učvrstiti zavisnost Bugarske od Rusije, koja već podmiruje gotovo sve potrebe Sofije za naftom i gasom.

Ognjen Minčev, direktor sofijskog Instituta za regionalne i međunarodne studije, ocenjuje da "u vremenima kada su odnosi izmedju Rusije i Zapada pozitivni i dobri, to ne bi predstavljalo problem. Ako bi, međutim, u tim odnosima iskrsli problemi i izazovi, Bugarska bi se našla između dve vatre"...

Što se tiče energije, Bugarska ni slučajno nije jedina članica EU koja "igra kako Rusija svira". Biće joj, kako se ocenjuje, potrebno dosta veštine da održi ravnotežu između starih prijatelja u Moskvi i novih partnera u Evropi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...