Izvor: Politika, 08.Apr.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugari žicom brane Evropu od izbeglica
Pre četvrt veka je vladalo uverenje da je nedemokratski imati ovakve granice, pa smo mi rušili zid iz doba komunizma, priseća se bivši bugarski policijski zvaničnik
Manje od dve decenije nakon mukotrpnog uklanjanja masivne granične ograde podignute da zadrži ljude u Bugarskoj, danas bugarske vlasti podjednako mukotrpno grade novu ogradu duž granice sa Turskom, ovog puta da spreče ulazak u svoju zemlju.
Suočena sa talasom izbeglica sa Bliskog istoka i iz severne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Afrike, te opasnošću da se među njima nađu i džihadisti koji imaju nameru da izvedu terorističke napade, Evropa jača svoju odbranu na mnogim frontovima.
Nekada komunistička Bugarska je pre nešto više od četvrt veka bila zaokupljena time kako da zadrži svoje građane, koji su želeli da odu iz zemlje. Ali proteklih meseci Bugarska radi na realizaciji plana koji je poznat svakome duž granice SAD i Meksika: mnogo graničnih službenika, nova oprema za nadzor i prva 32 kilometra ograde koja je završena u septembru.
Sa toplijim vremenom očekuje se i veći broj izbeglica, pa su države južne Evrope povećale broj graničnog osoblja, dodale senzore i ostale tehničke prepreke i proširuju objekte za smeštaj izbeglih. Koliko je poznato, više od 200.000 izbeglica probilo je prošle godine evropske kopnene i morske granice, ne uključujući one koji su se uvukli neopaženo.
Statistika za prva dva meseca ove godine, tokom druge zaredom blage zime u Evropi, pokazuje da je situacija gora u odnosu na isti period prošle godine.
U reportaži iz Bugarske novinar „Njujork tajmsa” konstatuje da antiimigrantska osećanja rastu u Britaniji, Francuskoj, Mađarskoj, Češkoj i drugim državama širom kontinenta i da su nacionalističke stranke u usponu. Portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice u Bugarskoj Boris Češirkov smatra da do uspona desnog krila u Evropi dolazi upravo zbog kretanja izbeglica.
Dok se mnoge evropske države još oporavljaju od finansijske krize 2008. godine, visoki troškovi za talas izbeglica – posebno u zemljama kao što je Bugarska, koja je najsiromašnija članica EU – veoma opterećuje budžet. Ali posle tragičnog januarskog napada na redakciju satiričnog lista „Šarli ebdo” u Parizu, raste i zabrinutost da bi džihadisti i strani borci mogli da se provuku u Evropu u moru izbeglica.
„U ovom trenutku, u zapadnom delu Turske, na granicama Grčke i Bugarske imate sigurno hiljade sirijskih izbeglica koje čekaju priliku da pređu. Ako govorimo o džihadistima, verovatno ih je desetine”, rekao je za „Njujork tajms” Mark Pijerini, stručnjak za Tursku i Bliski istok Fondacije „Karnegi Evropa”.
S druge strane, bugarski univerzitetski profesor i ekspert za bezbednost Slavčo Velkov veruje da je više džihadističkih pokreta već prošlo kroz Bugarsku nego što su vlasti spremne da priznaju. „Video sam takve borce ovde svojim očima. Neke od njih sam na autobuskoj stanici pitao gde idu. Odgovorili su: ’U raj!’”, rekao je on, konstatujući da će napori oko bugarske granične ograde dovesti do toga da se krijumčari ljudima prebace na druge puteve.
Zamenik izvršnog direktora Fronteka, agencije koja koordinira zaštitu granica širom EU, Gil Arijas Fernandez iznosi podatak da je u 2012. godini povećana bezbednost uz grčku granicu sa Turskom i to izgradnjom iste ovakve ograde. Ali se pritisak migranata pomerio prema bugarskoj granici. Taj talas izbeglica je naterao Bugarsku da u novembru 2013. napravi sopstveni plan za obuzdavanje priliva migranata, uključujući i nastavak izgradnje granične ograde, koja će se na kraju protezati duž 161 kilometra.
Rezultat je bio dramatičan: broj registrovanih pokušaja ilegalnih prelazaka pao je na oko 4.000 u 2014. sa 11.000 prethodne godine. „To, međutim, ne znači da izbeglice ne srljaju u Evropu”, upozorio je Fernandez, ukazujući da hiljade onih koji nisu uspeli da pređu u Bugarsku prelaze iz Turske morem do obližnjih grčkih ostrva i da nešto manji broj pokušava da uđe u Bugarsku preko Crnog mora.
Tokom 2014. godine više od 170.000 izbeglica (većina je sa Bliskog istoka, iz Afrike i Avganistana) stiglo je u Evropu čamcima i iskrcalo se u južnoj Italiji. A u prva dva meseca ove godine broj izbeglica koje su pristigle je porastao za 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U istočnom Mediteranu, gde Frontek registruje izbeglice koje pristignu morem ili kopnom u Bugarsku i Grčku, broj ulazaka je veći za 107 odsto u odnosu na prošlu godinu – sa 5.275 prelazaka približava se broju od 7.834 izbegla lica koja su došla italijanskim morskim putem.
Vraćajući se u kasne devedesete, kada je bio zamenik ministra unutrašnjih poslova, Nikolaj Radulov se seća da je deo njegovog posla bio da nadgleda raspad starog zida, hladnoratovske relikvije na južnom obodu „gvozdene zavese”. To su zapravo bile dve ograde koje su se protezale duž cele kopnene granice, sa 500 metara širokim minskim poljem između, koje je trebalo da spreči stanovnike komunističkih zemalja da se „ušunjaju” na Zapad.
Ograda je demontirana komad po komad i svaka mina je uklonjena. Radulov, koji je sada profesor nacionalne i međunarodne bezbednosti na Novom bugarskom univerzitetu, sa nevericom gleda kako neka nova prepreka niče na istom mestu. „Tada je vladalo uverenje da je antidemokratski imati ovako nešto duž granice”, rekao je on i dodao: „I, naravno, mi smo bili dobre demokrate.”
Oslanjajući se na novac iz EU i druge izvore, bugarska vlada žarko želi da dokaže da efikasno može da kontroliše svoju južnu granicu. Oni najavljuju da će krajem ovog meseca nastaviti rad na zidu sve dok ga ne postave duž 160 kilometara duge kopnene granice sa Turskom, jer je preostali deo blokiran rekom Rezovo.
Završetkom zida bugarska vlada želi da pokaže evropskim liderima da zemlja zaslužuje da bude primljena u grupu zemalja koje su obuhvaćene Šengenskim sporazumom i čijim državljanima nisu potrebne vize niti pasoši. Bugarska je primljena u EU 2007. godine, ali joj je upravo zbog graničnih problema ukraćen šengenski režim.
Iako Bugarska vlada tvrdi da će zid biti gotovog krajem ovog leta, stručnjaci ne veruju da će to biti moguće. Izgradnja još nije počela, a prilazni putevi prvo moraju biti prosečeni kroz planinske predele. U međuvremenu, izbeglice će nastaviti da pronalaze načine da pređu granicu na nekom skrivenom i opasnom mestu.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 08.04.2015.
.jpg)
