Izvor: Vostok.rs, 17.Mar.2013, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budući kineski nosači aviona će biti atomski
17.03.2013. -
U nedavnoj publikaciji objavljenoj na sajtu kineske brodogradilišne korporacije CSIC prvi put je pomenut program izrade i izgradnje u Kini eksperimentalnog uzorka atomskog reaktora za brodove. Najveće interesovanje privlači pitanje ciljeva izgradnje atomskog nosača aviona i eventualnih rokova pojave prvih nosača aviona sposobnih za borbu i namenjenih udarnim grupama koje sadrže ovakve brodove. Izgradnja atomskog nosača aviona označava novu fazu u razvoju kineske vojno-pomorske >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << strategije.
Kina je decenijama razvijala svoju flotu prelazeći etapno od koncepcije aktivne odbrane priobalja ka koncepciji osvajanja vladavine na moru unutar prvog lanca ostrva (Japanska ostrva – Tajvan – Filipini).
Dalja granica prema kojoj je težila flota bilo je osvajanje vladavine u granicama drugog lanca ostrva, koji počinje od severoistočne obale Japana, a prolazi kroz Severna Marijanska ostrva, Guam i Palau, sve do severozapadne obale Nove Gvineje. Atomski nosač aviona je očigledno suvišan i preskup za rešavanje ovih zadataka.
Izgradnja atomskog nosača aviona ima smisla ukoliko Kina želi da u daleka mora šalje moćne kompozicije ratne mornarice sposobne za samostalna ofanzivna dejstva. Sama činjenica pojave ovakvih kompozicija predstavljaće važan faktor u svetskoj politici. S obzirom na to da je kinesko rukovodstvo odgovarajuće odluke već donelo, ostalo je da se razjasni kad će se to desiti.
Iz dokumenta na sajtu CSIC sledi da su finansijska sredstva za projekat stvaranja eksperimentalog reaktora za nadvodni brod izdvojena nedavno, sudeći po svemu, tek prošle godine. Kina je već u stanju da proizvodi atomske energetske uređaje za podmronice, ali energetski uređaji nosača aviona imaju svoju specifičnost. Oni nemaju tako kruta ograničenja u pogledu mase, gabarita i buke, ali treba da budu znatno moćnija kako bi obezbedila energiju za sve sisteme ogromnog broda.
Dakle, radi se o tehnički složenom dugogodišnjem projektu koji će verovatno biti završen krajem decenije. Imajući u vidu sve veću pažnju koju Kina poslednjih godina posvećuje pitanjima nuklearne bezbednosti, posle izgradnje eksperimentalnog brodskog reaktora uslediće dugotrajan period ispitivanja, posmatranja i provera. Ako se polazi od toga, teško da kineski atomski nosač aviona može ući u borbeni sastav flote pre 2020. godine.
Po postojećim podacima, Kina do tada namerava da sagradi još najmanje jedan nosač aviona s običnim energetskim uređajem. Iako će ovaj brod preuzeti neke elemente konstrukcije bivše sovjetske krstarice nosača aviona „Varjag“, to će biti već samostalan kineski projekat. Njegova proizvodnja je počela ili će početi 2013. godine. Prva dva nosača aviona omogućiće Kini da stekne potrebno iskustvo u eksploataciji sličnih brodova i povećaće ofanzivni potencijal kineske flote u bližim morima. Njihovo glavno oružje predstavljaće lovci J-15, čije testiranje se bliži kraju. Može se smatrati da će oni činiti prvu generaciju kineske flote nosača aviona dok će druga generacija biti atomska.
U vreme pojave druge generacije kineskih nosača aviona ne sme se isključiti spremnost za serijsku proizvodnju kineskog perspektivnog lovca pete generacije J-31, čiji probni letovi su počeli prošle godine. Dakle, u slučaju optimističkog scenarija za Kineze, J-31 koji budu napravljeni pod očiglednim uticajem konstrukcije američkog perspektivnog lovca F-35 Lightning II moći će da se sretnu sa svojim američkim prototipovima na otvorenom moru već za 10 godina. Ova perspektiva od SAD može zahtevati dodatna ulaganja u modernizaciju sopstvenog parka radi očuvanja tehničke prednosti u odnosu na Kinu.
Vasilij Kašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
