Izvor: B92, 14.Sep.2010, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britaniji preti talas štrajkova
London -- Proteklih meseci se izveštavalo o štrajkovima u Francuskoj, Grčkoj i Španiji, zemljama u kojima vlade drakonskom štednjom pokušavaju da zakrpe rupe u budžetu.
Čini se da i Britaniju čeka zima radničkog nezadovoljstva.
Sindikati su, naime, upozorili vladu da će na njene planove za dramatično smanjenje javne potrošnje odgovoriti štrajkovima i demonstracijama.
Na redovnoj godišnjoj konferenciji najvećeg britanskog sindikata - >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << TUC, koji okuplja šest i po miliona radnika, smenjivali su se govornici koji su vladi poručivali da budžetski deficit ne može da smanjuje preko njihovih leđa i na račun najsiromašnijih slojeva stanovništva.
Posebno oštar bio je generalni sekretar Brendan Barber:
"Pristojne javne službe su lepak koji spaja civilizovano društvo. Njihovo ukidanje, zatvaranje radnih mesta i povećanje nejednakosti jeste put da se od Britanije napravi mračnije, surovije i opasnije mesto."
Vlada ne prihvata pretnje
Vlada uzvraća da je štednja neophodna kako bi kamatne stope ostale niske i da bi se smanjio ogromni budžetski deficit koji dostiže 250 milijardi dolara.
Ministar trgovine iz manje stranke u koaliciji, liberalni demokrata Vins Kejbl kaže da je računica prosta:
"Ova vlada je od prethodne nasledila ogroman, neodrživ deficit, koji je proizvod bankarske krize i recesije. Mi taj problem moramo da rešavamo. I prethodna, laburistička vlada planirala je ozbiljno smanjenje javnih troškova, jer je to neminovno. To će delegati na konferenciji sindikata čuti i od guvernera centralne banke, jer se ovde ne radi o političkom stavu, nego o ekonomskoj realnosti. Nikakvi pokušaji sindikalnih lidera da zastraše vladu pretnjom štrajkovima neće uspeti. Mi želimo razuman dijalog sa sindikatima, spremni smo da s njima razgovaramo, moja su im vrata uvek otvorena, ali pretnjama ništa neće postići."
Da li će sindikati svoja upozorenja pretočiti u delo, ostaje da se vidi.
Britanski zakoni o štrajku su prilično restriktivni, a sindikalni lideri moraju, takođe, da vode računa o javnom mnjenju, koje za sada ima razumevanja za argumente vlade da država ne može da troši više nego što zarađuje.
