Izvor: B92, 14.Dec.2019, 19:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Britanija bi uskoro mogla postati Razjedinjeno Kraljevstvo"

Nekoliko hiljada demonstranata okupilo se u petak na ulicama najvećeg škotskog grada, Glazgova, pod parolom “Nije moj premijer!“, piše Ivan Fišer za Jutarnji.

Misleći pritom na lidera konzervativne stranke Borisa Džonsona.

"Rezultati izbora pokazali su da se pogledi Engleske ne poklapaju s našim i mi ne možemo da nastavimo da radimo no što oni rade, samo zato što smo tehnički u istoj državi", izjavila je Tes Rajli, jedna od učesnica protesta, za škotski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << separatistički dnevnik "Nešenal".

Preti li Velikoj Britaniji raspad na četiri dela: Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku?

"Ovde sam jer Škotsku stalno ignorišu na svakim izborima i jer je vreme da dobijemo pravo glasa o našoj budućnosti", rekla je Loren Pirson.

Džonsonova stranka je pretrpela težak poraz u škotskim izbornim jedinicama, gde je velika većina glasala za Škotsku nacionalnu stranku, koju predvodi škotska premijerka Nikola Sterdžon.

Škoti su većinom bili protiv "bregzita", a prosečni škotski glasač znatno je bliži idealima EU nego vrednostima za koje se zauzima aktuelna verzija britanske konzervativne stranke. Škoti su otvoreni, liberalni, tolerantni, multikulturalni, željni trgovine s kontinentom i otvoreni prema migracijama.

Građani Škotske pre pet godina izašli su na referendum o nezavisnosti koji je odobrio tadašnji konzervativni premijer Dejvid Kameron. Neposredno pre glasanja, zapretio je Škotima da će Ujedinjeno Kraljevstvo, ako ga Škotska napusti, uložiti veto na budući ulazak Škotske u EU.

Mnogi analitičari veruju da je upravo ta pretnja bila presudna u odluci škotskih glasača da ostanu u Kraljevini, jer su time ostali i unutar EU. Dve godine kasnije, čak 62 odsto Škota glasalo je za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u EU, ali preglasao ih je Vels i siromašni krajevi Engleske.

Više od nezavisnosti, Škoti žele da budu deo EU, a rezultati ovonedeljnih parlamentarnih izbora obećavaju izlazak Britanije iz EU. Škotska premijerka, koja je u izbore ušla obećavajući novi referendum o nezavisnosti, dobila je vetar u leđa izbornim rezultatima i na njemu će sigurno insistirati. Međutim, Boris Džonson neće to dozvoliti, piše "Jutarnji list".

Prema škotskim medijima, Nikola Stardžen će već sledeće nedelje zatražiti da se pravo raspisivanja referenduma o nezavisnosti trajno prepiše na škotski parlament, umesto da je u nadležnosti vlade u Londonu.

Džonson će se protiv škotskog separatizma gotovo sigurno boriti i rukama i nogama.

Njegovo ignorisanje škotskih separatista sigurno će podići napetost i dovesti do talasa većih i intenzivnijih protesta od ovog poslednjeg u Glazgovu. U petak su Škoti marširali s porukom da ne priznaju Džonsonov autoritet. Ubrzo će marširati s porukom da neće odustati od nezavisnosti. Što se Džonson bude više borio protiv toga i kako se klupko "bregzita" bude sve više odmotavalo, to će otpor u Škotskoj biti sve veći.

Teško je predvideti da li će škotski protesti postati nasilni i da li će doći do ozbiljnih nereda, ali zato je znatno lakše predvideti šta će se dogoditi u Severnoj Irskoj, gde su probritanski unionisti prvi put u istoriji osvojili manje mesta u parlamentu od proirskih separatista.

Liderka irske nacionalističke stranke Šin Fejn, Meri Lu Makdonald, u subotu je poručila da raste pritisak za raspisivanjem referenduma o irskom ujedinjenju. "’Bregzit‘ je promenio politički profil Irske, u Britaniji i u Evropi. Sve što je nekada bilo sigurno, više nije", rekla je ona.

"Glasači su jasno reagovali na saradnju između stranaka koje su za ostanak u EU, progresivnih stranaka, i to je ponovo pokazalo da je većina na Severu protiv toga da ih budu izvučeni iz EU, protiv bilo kakve tvrđe granice na irskom ostrvu, kao i da žele da zaštite Sporazum Velikog petka i ekonomiju na celom ostrvu", rekla je Makdonaldova.

Sporazum Velikog petka je 1998. doveo do primirja u tinjajućem građanskom ratu u Irskoj i Britaniji nakon više od 30 godina sukoba i više od 3500 ubijenih. Jedan od ključnih delova Sporazuma je i klauzula prema kojoj je Severna Irska deo Ujedinjenog Kraljevstva dok god većina građana Severne Irske i Republike Irske ne odluči drugačije. Ako to toga dođe, vlade u Londonu i Irske dužne su da sprovedu odluku naroda.

U poslednjoj anketi, sprovedenoj u septembru ove godine, 51 odsto glasača Severne Irske bilo je za ujedinjenje s Irskom, dok je 49 odsto bilo za ostanak u UK. Nakon najnovije pobede Borisa Džonsona, koji je u svojim pregovorima s EU jasno dao do znanja da mu je Severna Irska manje bitna od "bregzita", i nakon što su na izborima pobedile stranke koje su za ostanak u EU i za ujedinjenje, nije čudno da je Šin Fejn već pozvao vlade Irske i UK na početak pregovora.

"Naši pregovarački timovi spremni su za početak razgovora s dve vlade i ostalim stranama u ponedeljak", rekla je Makdonaldova.

Za razliku od Škotske, čije zahteve Džonson zakonski sme da ignoriše, zahtev iz Severne Irske mnogo je ozbiljniji zbog mehanizma u Sporazumu koji ga obvezuje. Međutim, ako Džonson pokuša da opstruiše i irsku inicijativu za izlazak iz UK, nacionalistički odgovor u toj regiji mogao bi da bude i mnogo nasilniji od škotskih protesta u petak.

Nastavak na B92...

Radio Televizija Vojvodine: Britanija bi uskoro mogla postati razjedinjeno kraljevstvo