Izvor: Blic, 15.Okt.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briselu ponestaje strpljenja sa Klausom
Insistiranje Vaclava Klausa, evroskeptičnog predsednika Češke, da pre potpisa na Lisabonski sporazum dobije specijalne garancije za svoju zemlju, navelo je Žozea Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije, da Pragu zapreti da bi mogao da ostane bez komesara u Briselu. Ova pretnja izgleda nije ostavila preterani utisak na Klausa jer je njegov prvi savetnik Ladislav Jakl odgovorio da predsednik nije dobio uveravanja da će ratifikacija Lisabonskog sporazuma teći u smeru u kojem Klaus želi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa stoga on ne može ništa da garantuje.
Češki premijer Jan Fišer (levo) nada se da će predsednik Klaus uskoro potpisati Lisabonski sporazum
Češka vlada ipak veruje da je pronašla način da se bez ponovnog otvaranja ratifikacije Lisabonskog sporazuma ispune dodatni Klausovi zahtevi - tako što bi se te garancije koje predsednik traži registrovale u UN. List „Lidove novini" je objavio da je vlada premijera Jana Fišera inspiraciju za takvo rešenje našla u Irskoj, pošto je Dablin političke garancije koje je dobio od EU pred ponovljeni referendum odmah registrovao u UN kao „budući međunarodni ugovor".
Barozo je tokom susreta u Briselu s premijerom Fišerom izrazio nadu da nikakve veštačke prepreke neće biti postavljane. „Dalje odlaganje ratifikacije nije ni u čijem interesu, a ponajmanje u interesu Češke", naveo je Barozo.
Klaus je prošle nedelje ponovo podigao pritisak zvaničnicima u Briselu kada je u telefonskom razgovoru Fredriku Rajnfeltu, premijeru Švedske koja predsedava EU, kazao da će potpis na Lisabonski sporazum staviti tek nakon dodatnih garancija Pragu da Nemci proterani iz posleratne Čehoslovačke posle 1945. neće moći da potražuju svoje oduzete nekretnine u Češkoj. Oni su bez tog prava ostali uvođenjem „Benešovih dekreta", naredbe Edvarda Beneša, nekadašnjeg predsednika Čehoslovačke, kojom su sa teritorije Češke proterani Sudetski Nemci i Austrijanci, dok je Slovačku napustio deo pripadnika mađarske nacionalne manjine.
Svestan da bi dalje odbijanje ratifikacije nakon izjašnjavanja Ustavnog suda Češke o Lisabonskom sporazumu, zakazanog za 27. oktobar, bilo shvaćeno kao čisto inaćenje i naškodilo ugledu zemlje, Klaus je uspeo da pronađe argument koji mu garantuje podršku sunarodnika. Strah od povratka Sudetskih Nemaca očigledno nije nestao nakon zvaničnog pomirenja Berlina i Praga 1997, na početku integracije Češke u EU, a Klaus sada tvrdi da njegovi prethodnici nisu bili dovoljno obazrivi po pitanju tog problema.
I Sloveniju mučile iste brige
Želja za povratkom stanovništva na teritorije s kojih je proterano nakon Drugog svetskog rata nije podizala tenzije samo u češko-nemačkim odnosima nakon pada komunizma u Evropi pa do sporazuma iz 1997. Integracija Slovenije u EU dugo je bila pod znakom pitanja zbog statusa „ezula", Italijana koji su prognani nakon 1945. iz Istre. Kompromis po tom pitanja Ljubljana i Rim su postigli u decembru 1995. uz posredovanje Havijera Solane, ministra spoljnih poslova Španije.
