Izvor: Politika, 18.Jul.2014, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briks koristi nespremnost Zapada
Prvi put od Drugog svetskog rata siromašniji deo planete moći će da bira kome se najpre obraća za velike kredite
Veteran je oduševljeno pozdravio ulazak novajlije na teren koji će ubuduće morati da dele. Stariji igrač je najavio pri tome da utakmice neće biti.
„Međunarodni monetarni fond čestita osnivanje Nove razvojne banke pet država Briksa (Brazil, Rusija, Indija Kina i Južnoafrička Republika) i njihovog valutnog fonda rezervi. MMF je spreman na svesrdnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saradnju sa novim finansijskim institucijama Briksa u cilju obezbeđivanja globalne finansijske stabilnosti”, poručila je Kristin Lagard, izvršna direktorka MMF-a, dan nakon što je Briks objavio osnivanje fonda od 100 milijardi dolara radi obezbeđivanja pravičnijeg i uravnoteženog privrednog rasta sveta.
Uljudna dobrodošlica MMF-a Novoj razvojnoj banci ne daje odgovor na pitanje kako će veteran i novajlija ubuduće isparcelisati arenu finansiranja kapitalnih projekata širom sveta.
Prvi put od Drugog svetskog rata desetine siromašnih i zemalja u razvoju dobiće – od 2016. godine – priliku da biraju kome će se prvo obratiti za velike razvojne kredite: MMF-u ili Novoj razvojnoj banci Briksa?
Činjenica o teorijskoj mogućnosti biranja drugog globalnog finansijskog oslonca – mimo prozapadnih MMF-a i Svetske banke (na čelu tih organizacija od 1945. godine smenjuju se isključivo Amerikanci i Evropljani, dok Vašington ima stalno pravo „veta”) raspiruje teskobna raspoloženja na Zapadu.
„Osnivanje banke Briksa osvetljava probleme tekućeg međunarodnog finansijskog poretka, pogotovo u SAD gde Kongres uporno odbija da ratifikuje postkrizne reforme MMF-a. Nova razvojna banka trajan je znak da je poredak u haosu, jer nije ispratio tempo globalnih ekonomskih promena”, smatra Džim O’Nil, nekadašnji zvaničnih američke banke Goldman Saks, koji je 2001. i skovao akronim Briks za pet silovitih ekonomija nekadašnjeg „trećeg sveta”.
Novajlija u međuvremenu ne pokazuje znake nesigurnosti u nameri da siromašnijem delu sveta ponudi podršku u izgradnji transkontinentalnih železnica u Latinskoj Americi i Africi, gasovoda u Aziji, puteva poput nekadašnjeg kolonijalnog sna o drumu između Kejptauna i Kaira, hidroelektrane „Inge” na reci Kongo...
Samopouzdanje Briksa da u finansijsku arhitekturu sveta uglavi svoju međunarodnu banku za razvoj dvostruko je utemeljeno. Najpre na poznatim slabostima veterana, a zatim i na novostečenoj finansijskoj snazi u vremenu rastuće urbanizacije sveta i istovremene potrebe za boljim saobraćajnim vezama i kvalitetnijim životom širom planete.
Nije tajna da je od izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine kreditni potencijal Svetske banke prepolovljen i da je istovremeno privatno kreditiranje infrastrukturnih projekata spalo na jednu trećinu pretkriznih ulaganja.
Istovremeno, za razvoj infrastrukture u sve naseljenijim zemljama u razvoju u sledeće dve decenije biće potrebno umesto sadašnjih 800 milijardi dolara godišnje, čak 2.400 milijardi godišnje, navodi indijski poslovni magazin „Ikonomik tajms”.
Da li će MMF i Nova razvojna banka sarađivati na ovim poslovima, tek će se videti. Izvesno je da je novajlija spreman na velike korake.
Za početak, sedište Nove razvojne banke Briksa u Šangaju biće zidano na pet kvadratnih kilometara placa na kojem je 2010. Kina ugostila svetsku Ekspo izložbu. U nastavku, odmah nakon dogovora o osnivanju banke Briksa, kineski predsednik Si Đinping je Peruu ponudio da sa Brazilom osnuju tročlanu radnu grupu za izgradnju 4.450 kilometara duge transkontinentalne železničke pruge između luke Bajovar na Pacifiku i Piure u Brazilu.
Gradnju te pruge je početkom milenijuma prva predložila grupa zapadnih investitora, sa američkim „Dženeral elektrikom” i italijanskom grupom Imeriljo na čelu. Taj plan je u međuvremenu propao.
Tanja Vujić
objavljeno: 18.07.2014.
