Izvor: Politika, 18.Jun.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Brazilsko proleće”, a klima tropska
Paradoksi nemira koji su zahvatili zemlju u trenutku kada zbog izvanrednih uspeha raste njen rejting na međunarodnom planu
Klimatski,proleće u tropskim zemljama ne postoji, ali nemiri koje danas mnogi zovu „brazilskim prolećem” potpuno su zbunili svetske i latinoameričke analitičare.
Počelo je u Sao Paulu zbog poskupljenja prevoza u gradskom saobraćaju. Dan-dva posle prvih nemira u trgovinskom i finansijskom središtu južnog dela kontinenta, protesti zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prevoza proširili su se na Rio de Žaneiro i Porto Alegre.
Onda je u glavnom gradu Braziliji, na otvaranju „mini-mundijala u fudbalu”, gromoglasno izviždana predsednica Dilma Rusef, koja po svim anketama uživa podršku 75 odsto Brazilaca, veću nego što je imao njen prethodnik, popularni Lula da Silva.
Potom se u subotu u Riju gnev opasno približio novoj Marakani izgrađenoj za Mundijal 2014. Protestovalo se zbog ogromnih troškova Mundijala 2014, čiji je Brazil domaćin.
Kakva je to tektonska promena uzdrmala Karioke? Da se sve dešava bilo gde drugde, bilo bi shvatljivo. Ali u Brazilu, gde se zbog fudbala pada u trans i zaboravlja na sve nevolje? Ovo zakasnelo „proleće” prkosi svim dosadašnjim pravilima.
Policija je upotrebila sve rekvizite kojih smo se nagledali u drugim delovima sveta: suzavac, gumene metke, vodene topove, biber sprej, ali revoltirani ljudi odmah zakazali nove proteste u 23 grada.
Jedni hoće besplatan gradski prevoz, drugi žele da se grade bolnice i škole umesto stadiona, treći traže veća prava za Indiose, četvrti su besni zbog krčenja amazonskih šuma i tako dalje.
Iznenadna kriza je zbunjujuća i zbog toga što je reputacija Brazila u globalnim okvirima sve bolja, konstatuje Huan Arijas, novinar i pisac koji već godinama živi u Brazilu. On uočava da je u ovom trenutku mnogo više pitanja nego odgovora.
„Zašto se baš sada, kada gotovo u celom svetu jenjava, pokret nezadovoljnika budi? Zašto je Brazil deset godina živeo u anesteziji, zadovoljan uspehom na kome mu je aplaudirao ceo svet?“, nabraja Arijas za „Politiku” neka od ovih pitanja.
Brazil je po svim procenama danas bogatiji, sa manje siromašnih i manje nejednakosti nego što je bio pre deset godina. Većina živopisnih favela, naselja bede, proteklih godina je pacifikovana i iz njih su proterane narko-mafije.
Indiosi već imaju 13 odsto teritorije Brazila u vlasništvu, a sudovi su uvek na njihovoj strani.
Vašington je nedavno otvoreno priznao da je Brazil jedna od retkih zemalja Latinske Amerike koja je uspela da usaglasi rast, tržišnu ekonomiju i socijalnu odgovornost. Svi pozitivni pokazatelji rastu i sve okolnosti govore da će u budućnosti biti još bolje.
„Proleće“ je znači izbilo kad mu vreme nije.
Arijas ne smatra da su se Brazilci razmazili, već da su ova gibanja znak da je došlo do sazrevanja demokratije.
„Problem je što je policija preterano reagovala i to je izazvalo revolt kod mnogo većeg broja ljudi.“
Drugi masovnost protesta objašnjavaju društvenim mrežama i mobilnim telefonima, koji omogućavaju da se uvek lako skupi nekoliko hiljada ljudi spremnih da svoju frustraciju iskale na ulicama.
Svakako da će se paradoksi najnovijih uličnih događanja, od kojih strepi čitava slabije stojeća Latinska Amerika, pomno proučavati.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 18.06.2013.
