Izvor: B92, 02.Dec.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brazil štiti amazonske šume
Brazilija -- Brazil je najavio da će smanjiti stopu uništenja amazonske šume na polovinu u toku narednih deset godina kako bi doprineo borbi protiv globalnog zagrevanja.
Prenoseći reči brazilskog ministra zaštite životne sredine Karlosa Minka, Rojters napominje da je to prvi put da je ta južnoamerička država odredila konkretan ekološki cilj, posle višegodišnjih kritika svetske zajednice.
Mink je izjavio da je cilj njegove zemlje da do 2018. smanji krčenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najveće svetske prašume na 5.850 kvadratnih kilometara godišnje, što je oko polovine sadašnje stope.
"Ovaj plan doprinosi poboljšanju slike Brazila. Tako ćemo imati više moralnog autoriteta u svetu", naveo je Mink.
Uništenje amazonske šume čini Brazil jednim od najvećih svetskih emitera ugljen-dioksida.
Neki ekolozi ističu da brazilski plan pokazuje važnu promenu u stavu te države odnosno prelazakl sa okrivljavanja bogatih zemalja do preuzimanja odgovornosti i preduzimanja samostalnih mera, ali kritičari kažu da nije dovoljno ambiciozan i da je prekasno stigao, navodi agencija.
Vlasti Brazila su ranije odbijale da usvoje konkretne ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova dok bogate zemlje, koje daju najveći doprinos zagađenju, ne budu ponudile veću pomoć za zaštitu tropskih šuma u državama u razvoju.
Norveška je ove godine preduzela potez kojim je pokazala veliko poverenje u vlasti Brazila time što je obećala da će u novi Fond za Amazon uplatiti milijardu dolara u narednih sedam godina, sa ciljem poboljšanja zaštite šuma i primene zakona protiv njihovog uništavanja.
"Sada možemo da usvojimo ciljeve zato što raspolažemo instrumentima za njihovu primenu", rekao je o fondu direktor vladine Uprave za šume Taso Azevedo. Neke zemlje i dalje oklevaju da daju novac u fond, pošto nemaju ulogu u odlučivanju kako će sredstva biti potrošena.
Brazilska vlada je prošle nedelje objavila podatak da se deforestacija Amazona povećala 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, na gotovo 12.000 kvadratnih kilometara godišnje.
To je prvo povećanje u protekle četiri godine, ali je iskrčena površina značajno manja od rekorda iz 2004. od 27.379 kvadratnih kilometara.
