Izvor: Politika, 16.Mar.2015, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brazil proključao, traži se smena Dilme Rusef
Korupcionaški lanac i sprega političara i biznisa izazvali najmasovnije demonstracije u istoriji zemlje
Brazil je proteklog vikenda proključao: u najmasovnijim protestima u istoriji ove zemlje više od milion i po ljudi izašlo je na ulice i trgove u dvadeset i dve savezne države. Obučeni u zeleno-žuto, boje nacionalne zastave, demonstranti traže isto ono što zahteva toliki broj skupova u ostalim delovima sveta: da političke elite prestanu da pune svoje novčanike i okrenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se onima koji su ih izabrali. Pre nepunih nekoliko meseci, Dilma Rusef otpočela je svoj drugi mandat na čelu latinoameričkog giganta, a danas milionska masa Brazilaca traži njenu ostavku zbog toga što je kao dugogodišnja funkcionerka vladajuće Radničke partije „morala znati za pronevere” unutar stranke, iako u njima nije direktno učestvovala.
U zahuktalom korupcionaškom skandalu u državnoj energetskoj kompaniji „Petroleo brazilieiro SA” („Petrobras”) milijarde dolara su se iz državne kase prelile u džepove velikog biznisa i uticajnih političara. Najveća latinoamerička zemlja, prošlogodišnji domaćin svetskog fudbalskog prvenstva izabran da ugosti Olimpijske igre 2016, nije zbog tog nelegalnog odliva novca imala sredstva da uloži u dalje poboljšanje životnog standarda. Nisu izgrađene ni škole ni bolnice, niti je poboljšan javni prevoz. Sve ono što je podstaklo talas demonstracija pred Mundijal izaziva nezadovoljstvo i danas, kada se uz to svakodnevno otkriva nova pronevera u lancu korupcije u „Petrobrasu”.
Poslednja vest glasi da će u nekoliko narednih dana Dilma Rusef objaviti sveobuhvatni paket mera protiv korupcije, ali pitanje je da li će to biti dovoljno da zaustavi cunami koji se već prelio na ulice. Mnogi u Brazilu smatraju da je sada kasno za bilo kakve, čak i radikalne političke poteze i da bi nezadovoljstvo moglo da potopi sva nesporna brazilska dostignuća koja su pod vođstvom Lula da Silve, pa potom Dilme Rusef, zadivile svet.
Rusefova najavljuje duboke političke reforme, među kojima je i ona suštinska – da se zabrani kompanijama i preduzetnicima da finansiraju stranke ili kandidate na izborima.
Njen kabinet najavljuje promenu u izbornom sistemu, preko kojeg korupcija ulazi na glavna velika vrata u politiku.
Među najbližim saradnicima Dilme Rusef ima i onih koji sugerišu da protestuje opozicija, „onaj sektor koji ne glasa za Radničku partiju”, i da čak priziva vojni udar. Oni se pozivaju na pojedine parole i plakate na demonstracijama u kojima se traži vojna intervencija.
Zbog ne tako davne prošlosti koja je bila obeležena surovim vojnim diktaturama, sve zemlje Latinske Amerike posebno su osetljive kad neki delovi društva prizivaju vojsku kako bi se „čizmom razrešili” neki unutrašnji problemi. Sama Dilma Rusef je, kako se podseća, kao mlada gerilka nekoliko godina mučena u robijašnicama vojne hunte koja je pala pre trideset godina.
Ličnost kojoj su pre pet meseci Brazilci poverili 55 miliona glasova ne može biti slaba, analiza je mnogih brazilskih politikologa. Rusefova je prošlog oktobra osvojila tesnu izbornu pobedu, a prvog januara je otpočela svoj drugi predsednički mandat.
Njen protivnik na predsedničkim izborima i lider najveće opozicione stranke Aesio Neves, iz partije centra, svesrdno je podržao „ujedinjeni Brazil koji se bori za ostvarenje svojih snova”.
Rusefova je sa svoje strane podržala demokratsko pravo nacije da iskazuje svoje nezadovoljstvo, ali je istovremeno ukazala na to da se demonstracije poklapaju sa obeležavanjem trideset godina od kraja diktature, koja je čitave dve decenije uskraćivala demokratska prava građanima.
I druge struke pažljivo prate nove masovne proteste koji su se razlili po celom Brazilu. Pojedini analitičari ukazuju na to da demonstranti pripadaju obrazovanoj srednjoj klasi. To su lekari, profesori, informatičari, vlasnici malih trgovina, advokati, studenti. Najveći deo njih nosio je majice u bojama brazilske fudbalske reprezentacije, one iste kojoj su oprostili što na Mundijalu nije osvojila nijedan trofej. Među nezadovoljnicima ima onih koji se žale što je vlada podigla poreze i što su poskupeli benzin i struja. Brazil je posle zlatnog doba rasta pre nekoliko godina ušao u recesiju.
Najteže im, međutim, pada, konstatuje kolumnista „Folja de Sao Paulo”, to što je u nedavnom govoru Dilma Rusef o recesiji u Brazilu govorila kao o logičnoj posledici krize u celom svetu, pri čemu je milionske štete u „Petrobrasu” pominjala kao da one nemaju sa njom nikakve veze. Bila je ipak već četiri godine predsednica države, a pre toga, u vladi Lule da Silve, ministarka energetike. Morala je nešto znati i morala je povodom korupcije koja je trajala godinama mnogo ranije nešto konkretno i da uradi.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 17.03.2015.
