Izvor: Blic, 26.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Božić u znaku i mira i rata
Božić u znaku i mira i rata
VATIKAN/VITLEJEM - Božićni praznici, koje u svetu obeležava više od 900 miliona katolika, protiču u znaku apela crkvenih velikodostojnika za mir koji je ugrožen u mnogim delovima sveta.
Papa Jovan Pavle Drugi poručio je preksinoć, na ponoćnoj misi u bazilici Svetog Petra u Vatikanu, svim vernicima koji Božić slave po Gregorijanskom kalendaru da je ovaj praznik znak mira za sve one koji su u sukobu, kao i simbol vere i ljubavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za čitav svet. 'Rođenje sina Božjeg je znak nade za porodicu svih ljudi, znak mira za one koji pate zbog sukoba bilo koje vrste, znak spasenja za siromašne i ugnjetavane, znak samilosti za one koji se nalaze u začaranom krugu greha, znak ljubavi i utehe za one koji se osećaju usamljenima ili napuštenima', istakao je 82-godišnji papa.
Rimokatolički poglavar je i juče, na podnevnoj božićnoj misi na trgu Svetog Petra u Rimu, uputio 'neodložan apel svetu', da ne dopusti 'da zavlada nepoverenje, uprkos terorizmu'.
U tradicionalnoj poslanici 'Urbi et orbi' papa je pozvao sve vernike i ljude dobre volje da se angažuju na očuvanju mira, pre svega u Svetoj zemlji i na Bliskom istoku, aludirajući na Irak, ali ne navodeći ime same države. 'U Africi takođe, uništavajuća nestašica hrane, glad i građanski ratovi pogoršavaju i onako loše uslove u kojima žive čitavi narodi, uprkos tome što postoje znaci koji ulivaju optimizam', rekao je papa.
Papa je izrazio uverenje da će se njegova poruka čuti i u 'Latinskoj Americi, u Aziji i u drugim delovima sveta, gde političke, ekonomske i društvene krize narušavaju spokojstvo tolikih porodica i naroda'.
Latinski patrijarh Jerusalima Mišel Sabah apelovao je u Vitlejemu, u crkvi Hristovog rođenja, pred samo nekoliko vernika na odlazak sa vlasti rukovodstava obe sukobljene strane na Bliskom istoku, Palestinaca i Izraela' pošto su oni gubitnici'.
Kardinal Kormak Marfi-O’Konor, nadbiskup Vestminstera, poručio je svim Britancima koji se zalažu za rat protiv Iraka da napore za izbegavanje vojne akcije nikada ne treba prekinuti. Misterija istorijskog lika Isusa Hrista
JERUSALIM (Tanjug)- I pored glavne uloge u osnivanju, razvoju i održanju hrišćanske religije i četiri kanonske biografije opisane u jevanđeljima, veoma se malo zna o istorijskoj i fizičkoj ličnosti Isusa Hrista, a pogotovo nije sigurno kako je Spasitelj izgledao, gde se rodio i kada se to, u stvari, dogodilo.
Uz dilemu - otkud se Bogorodica u vreme porođaja našla u Vitlejemu u Judeji, ako je već sa Josifom živela u Nazaretu u Galileji, kog datuma je Isus ugledao svet i gde je proveo detinjstvo i mladost - ima i drugih misterija. Na osnovu, na primer, otiska na 'torinskom platnu', odnosno pokrovu u koji je biblijski Josif iz Arimateje umotao telo preminulog Spasitelja, italijanski profesor Nikolo Mijani i sveštenik Đulio Piči izračunali su da je Mesija bio visok 162,56 santimetara, ali je, istovremeno, vajar i profesor anatomije Lorenco Feri odmerio da je Isus imao znatno veću visinu. Razne crkve u Evropi čuvaju čak 40 mrtvačkih prekrivača, 32 klina kojima je Hrist bio pribijen na krst, postoji 15 svetih kopalja, šest sunđera kojima su mu egzekutori milostivo kvasili usne i bezbroj haljina koje su vojnici delili kockom.
Hrišćani se sve do polovine trećeg veka uopšte nisu interesovali za Isusovo rođenje. Tek u četvrtom veku Isus je predstavljen u katakombama Svetog Sebastijana kao odojče sa oreolom, umotano u pelene na egipatski način, uz koga sa strane stoje Josif, Marija, vo i magarac.
U Markovom i Jovanovom jevanđelju nema nijedne reči o Isusovom rođenju, dok se kod Mateja i Luke, u jedinim kanonskim izvorima, ne pominju ni vo ni pećina. Latinska crkva je tek od polovine 4. veka, preuzevši i prilagodivši nehrišćanske običaje, počela da slavi Isusovo rođenje 25. decembra, kad su astronomi odredili zimski solsticijum, odnosno 'kratkodnevicu' i počeli da tvrde kako dnevno svetlo otad počinje da se produžava, a jačina sunca da raste.
Sveti Avgustin na početku 5. veka poziva hrišćansku braću da slave 25. decembar, ali ne u čast Sunca, nego upravo u čast onoga ko je Sunce stvorio.
