Izvor: Blic, 16.Okt.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bosna nestalni član Saveta bezbednosti
Bosna i Hercegovina je izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN sa još četiri zemlje čiji mandat treba da počne 1. januara 2010, dan nakon što će Hrvatskoj prestati funkcija u tom međunarodnom telu. Pored Bosne, na spisku novih nestalnih članica su i Liban, Gabon, Nigerija i Brazil.
"Mislim da će iduće godine Savet bezbednosti biti još jači”, rekao je Džon Sojers, britanski ambasador pri UN nakon glasanja u kojem su kandidaturu BiH podržale 183 članice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "U Brazilu i Nigeriji imamo dve velike zemlje koje su jake kao regionalne sile. Imamo dve zemlje poput Libana I Bosne koje su prošle kroz sukob i mogu svoje istkustvo da unesu u Savet bezbednosti”, naveo je Sojers. On je ocenio da će iskustvo članstva u Savetu bezbednosti ojačati sisteme nacionalnih vlada te dve zemlje i omogućiti im da donose odluke i budu u centru međunarodnih zbivanja.
BiH postaje nestalna članica Saveta bezbednosti u trenutku kad oživljavaju polemike o reformi ovog tela i načinu njegove organizacije, ali i inicijative za jačanje UN u celini. Poput same organizacije UN, i Savet bezbednosti je tokom dva mandata Džorža Buša na funkciji predsednika SAD bio na marginama američke spoljne politike. Dolaskom predsednika Baraka Obame u Belu kuću najavljen je zaokret u tom pogledu, a kao prvi dokaz poslužilo je Obamino predsedavanje sednicom Saveta bezbednosti 24. septembra na otvaranju 64. Generalne skupštine UN.
Međutim, uprkos većoj zainteresovanosti SAD za partnerstvo sa drugim značajnim svetskim državama u kreiranju globalne politike, zahtevi za promenu strukture Saveta bezbednosti nisu nestali. Već duže vreme interesovanje za status stalnih članica tog međunarodnog tela pokazuju Japan, Nemačka, Indija i Brazil (poznate kao G4), ali i afričke države poput Egipta, Nigerije i Južne Afrike. Prelasku zemalja G4 u status stalnih članica protivi se više od 40 država UN koje su se okupile u pokretu „Ujedinjujući za konsenzus". Na svakom kontinentu postoje oponenti neke od članica G4 - u istočnoj Aziji se Kina i Južna Koreja protive kandidaturi Japana, a na jugu tog kontinenta Pakistan blokira aspiracije Indije. U Evropi su Italija, Španija i Holandija protiv funkcije Nemačke kao stalne članice Saveta bezbednosti, dok su u Latinskoj Americi Argentina i Meksiko protiv kandidature Brazila, pošto smatraju da bi to područje trebalo da zastupa zemlja u kojoj se govori španski. U Nemačkoj čak predlažu da stalno mesto u Savetu bezbednosti UN dobije i Evropska unija.
Kofi Anan, bivši generalni sekretar UN, predložio je 2005. kompromisno rešenje koje je imalo dve varijante novog izgleda Saveta bezbednosti - sa šest novih stalnih članica i tri nestalne ili sa osam novih nestalnih članica sa produženim mandatom od četiri godine i jednom „običnom" nestalnom članicom. Pokret „Ujedinjujući za konsenzus" iste godine je dao drugačiji predlog reforme Saveta bezbednosti koji bi zadržao sadašnjih pet stalnih članica, ali bi broj nestalnih porastao na 20 država.
BiH će kao nestalna članica od Nove godine imati isti status kao i pet aktuelnih članica kojima mandat ističe 31. decembra 2010. - Austrija, Japan, Meksiko, Turska i Uganda. Bosna i Liban su izborile mesto u Savetu bezbednosti uprkos tome što o stabilnosti obe zemlje brinu pripadnici međunarodnih snaga, koje su tu raspoređene nakon ratnih sukoba 1978. u Libanu i 1995. u Bosni. Ovogodišnjem izboru za nestalne članice Saveta bezbednosti nisu prethodile gotovo uobičajene opstrukcije kandidatura koje nisu bili po volji stalnim članicama ovog tela. Jedino se izboru Libana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti protivio Izrael.
Željko Komšić u Njujorku
Povodom kandidature BiH za nestalnu članicu UN u Njujork je otputovao Željko Komšić, predsedavajući Predsedništva BiH.
Direktor Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke Miloš Šolaja kaže da bi članstvo u Savetu bezbednosti trebalo pozitivno da utiče na ukupnu poziciju BiH i ističe da to znači meru stabilnosti i organizovanosti države i poverenje UN u mogućnosti BiH. „To bi nam omogućilo aktivnije i dinamičnije kontakte u okvirima međunarodne zajednice. Sigurno je da to može pomoći u rešavanju mnogobrojnih unutrašnjih pitanja, pre svih ekonomskih, jer su UN živo mesto kontakata, naročito sada kada, kao nestalna članica, imamo mogućnost da zastupamo i interese drugih", kaže Šolaja.
S. Popadić
Predlozi reforme
- ukidanje prava veta koje ima pet stalnih članica - SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska i Kina
- proširenje Saveta uz ostanak pet stalnih članica, ali i uz povećanje broja nestalnih članica sa sadašnjih deset na 20 (Kina podržala ovaj predlog)
- proširenje Saveta na ukupno 24 članice ima dve varijante - po prvoj u Savet bi ušlo šest novih stalnih članica i tri nestalne, a po drugoj u Savet bi ušlo osam novih nestalnih članica sa produženim mandatom od četiri godine i jedna „obična" nestalna članica
- uključenje u stalno članstvo Japana, Nemačke, Indije, Brazila i zemlje koja bi predstavljala Afriku (Egipat, Nigerija ili Južna Afrika)
