Izvor: Politika, 25.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bosanski „privid” Hilari Klinton
Bivša „prva dama” priznala da je kao sadašnja predsednička pretendentkinja izmislila „snajperske hice” u priči o boravku u Tuzli 1996.
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. marta – Amerika je opet šokirana – sopstvenim doživljavanjem Balkana, ovoga puta u verziji Hilari Klinton. Bivša „prva dama” je upravo priznala da je kao sadašnja predsednička pretendentkinja izmislila lokalnu i ličnu dramu prilikom boravka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Tuzli, baš na današnji dan pre 12 godina.
Balkan je zamišljala kao polje sa koga će sebe lansirati na čelo supersile i „pokopati” izborne rivale, ali je na sopstvenoj koži osetila široko dejstvo njegove drevne poslovice „Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada”. Činjenice su se ispostavile jačim od njenog osećaja da može da ih izvrće, shodno svojim karijernim ambicijama"
U nekoliko navrata je svoj put u Bosnu, marta 1996. godine, opisala kao „odvažan poduhvat”, a prošle nedelje je „dodala gas”, na predizbornom skupu u prestoničnom Univerzitetu „Džordž Vašington”. „Sećam se sletanja (na tuzlanski aerodrom) pod snajperskom vatrom. Trebalo je da tamo bude priređena ceremonija dobrodošlice, ali smo morali da povijenih glava otrčimo do vozila da bismo otišli do naše baze”, rekla je.
Takva njena verzija ispostavila se kao tendencioznost i privid, kao nešto što je samo ona „videla”. Opovrgavanja su pristigla sa mnogih strana i vrte se na internetskom Ju-tjubu kao jedan od globalnih hitova otkrivanja političarskih prenebregavanja stvarnosti.
Ređaju se svedočanstva. „Nije ni pognula glavu niti je, koliko znam, bilo snajperske opasnosti”, izjavio je „Njujork tajmsu” ondašnji komandant američkih trupa u BiH general Vilijam Neš, koji je bio na licu mesta. Snimak ovdašnje televizije Si-Bi-Es prikazuje kako se Hilari, sa kćerkom Čelsi, nasmejana pozdravila s bosanskim, muslimanskim, domaćinom i jednom osmogodišnjom devojčicom, koja joj je pročitala pesmu na engleskom. Novinarski saputnici „prve dame”, iz „Vašington posta” i Asošijeted presa, takođe govore da nije bilo povećanih rizika.
Da je „prva dama” trčala ka vozilu, sigurno bih to snimio, precizira Dag Mils, ondašnji agencijski a sada fotoreporter njujorškog dnevnika. „Najstrašnije pitanje s kojim smo se tada suočili bilo je – da li ćemo prezalogajiti na ovom ili na nekom drugom mestu”, ispričao je glumac poznat kao Sinbad, koji je bio sa Hilari u pomenutoj ekspediciji. Takvu izjavu ona je pokušala da opovrgne ironičnim pozivanjem na njegovu profesiju. „On je komičar”, rekla je.
Hilari ne bi promenila svoj prikaz, da nije bila – pritisnuta iskazima očevidaca i snimcima. Užurbano se krećući po završetku nastupa na vašingtonskom univerzitetu, ona je potvrdila da je to podseća na nekadašnju „frku” u Bosni.
Ali, kad su se namnožili dokazi suprotni njenoj verziji – priznala je da nije govorila istinu. „Omaklo mi se”, pokušavala je da se opravda.
Kako je to pravdanje izgledalo, prikazano je u zapisu njenog jučerašnjeg razgovora sa uredništvom lista „Filadelfija dejli njuz”. Rekla je ovako: „Bila sam (kao „prva dama”) u 80 zemalja, znate" Znate, ako sam tako nešto rekla, bio je to mali lapsus, znate, govorim mnoge stvari, milione reči dnevno”, pa „znate, ako sam rekla nešto netačno, to je bila samo moja greška u izražavanju.”
Bilo je to prvi put da Klintonova prizna neku svoju grešku u izbornoj kampanji, konstatovali si hroničari, dajući toj „premijeri” vanredni značaj. Jer ona je sama tvrdila kako joj je iskustvo stečeno u statusu „prve dame” prednost nad konkurentima, da se tako „osposobila za delovanje u kriznim situacijama”.
Dokazana netačnost u interpretaciji njenog boravka u Bosni govori da ona „naduvava” svoje „spoljnopolitičko iskustvo”, prokomentarisao je štab Baraka Obame, njenog suparnika unutar Demokratske partije. Odatle je poručeno i da „ne može biti reči o jezičkoj omašci”, pošto je slične stvari govorila i ranije.
Tim Klintonove pokušao je da je odbrani, pre nego što je čuo da je priznala „grešku”, upućivanjem na njene memoare. U toj knjizi, međutim, nije pomenuta sada rečena „snajperska vatra”"
Analitičari tvrde da nema ni „opipljivih dokaza” ni za tvrdnju Hilari da je u razgovoru, maja 1999. godine, s rukovodiocima Makedonije doprinela da „granice te zemlje ostanu otvorene za izbeglice s Kosova”. Iz svega što je pričala kao o svojim delovanjima na prostor bivše Jugoslavije, nesporno jedino izgleda da je uticala na muža, predsednika Bila Klintona, da izdejstvuje NATO bombardovanje SRJ pre devet godina (zbog Kosova) i vazdušne udare na ciljeve bosanskih Srba 1995.
Njujorška senatorka Hilari Klinton bi izgovor za svoja zastranjivanja mogla da traži u okolnosti da nije izuzetak u ponašanju američkih političkih vrhova. Njen suprug je dugo zavaravao javnost da nije bio u seksualnim odnosima sa stažistkinjom Monikom Levinski, aktuelni predsednik Džordž Buš je, utvrđeno je, netačnim povodima naredio rat protiv Iraka, čije posledice i sad potresaju svet, a i niz drugih funkcionera je priznao prevare i prema porodici i prema široj javnosti.
Ali Hilari je u izbornoj kampanji obećala „bitne i moralne i strateške promene”. Mnogi su sumnjali da je ona sposobna da tako nešto ostvari, s obzirom na to da oličava „nastavak dinastičnosti – da posle Buša, oca i sina, zemljom zavlada druga porodica, u kombinaciji muža i žene”. Sada su te slutnje ojačane otkrivanjem i njenim priznanjem „greške” u prikazu boravka u Bosni pre 12 godina. Jer – kako verovati u obećanja Klintonove o tome „šta sledi” kad je uhvaćena u neistinitom prikazu, lakše proverljivog, onog što je bilo.
-----------------------------------------------------------
Kao Pinokijev nos
Vašington, 25. marta – Hilari Klinton je u blogu „Vašington posta” dobila najvišu ocenu „četiri Pinokija”, pri čemu je literaturom i kinematografijom očovečeni lutak uzet kao simbol – lagarije. Njena priča o „drami sa snajperima”, prilikom boravka u Tuzli 1996. godine, poistovećena je, naime, sa izmišljotinama tog fiktivnog lika kome je, kao dokaz da su „u laži kratke noge”, izrastao – vrlo dugačak nos"
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 26/03/2008]
