Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borci protiv pogubljenja
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, decembra – Za Viki Šajber ovo je bila jedna od najsrećnijih nedelja. Posrećilo joj se toliko da se osetila kao da je na njenu stranu stalo čovečanstvo.
Vest da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija u utorak izglasala rezoluciju protiv smrtne kazne, doživela je kao pobedu svog pristupa životu. Njena kćerka, studentkinja, Šenon Šajber ubijena je pre devet godina u Filadelfiji, a ona je kao majka smogla snage da za ubicu ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zahteva pogubljenje. Smatrala je da će tako doprineti da se raširi shvatanje da je svačiji život vredan i da ga ne treba oduzimati nikome.
UN i Nju Džersi
Kad je čula da su i UN zauzele takav stav (odnosom glasova 109 "za", 54 "protiv" uz 29 uzdržanih) poskočila je od radosti, možda još više nego prethodnog dana kada je guverner Nju Džersija potpisao zakon, izglasan u lokalnom parlamentu, kojim je ukinuta smrtna kazna. Lično je učestvovala u akciji nekoliko desetina Amerikanaca, čiji su rođaci bili žrtve zločina, da se zakonodavci te savezne države izjasne protiv oduzimanja života u "režiji vlasti".
Satisfakcija koju je osetila, pomućena je okolnošću da je njena zemlja ostala u globalnoj manjini koja još izvršava pogubljenja nad osuđenicima. Nju Džersi je tek 14. ovdašnja savezna država koja je zabranila smrtnu kaznu. Ostalih 36 je još izriču, izvršavaju...
Njene sunarodnike posebno je razočarala okolnost što im se zemlja našla u društvu za koje im vašingtonski vrhovi tvrde da "nije dobro". Među državama koje još izvršavaju smrtnu kaznu su Kina, Iran, Severna Koreja, Sirija, Sudan i neka druga ustrojstva koja se odavde kritikuju za kršenje ljudskih prava. "S kim si, onakav si" – poslovica je koja u ovom slučaju tera Amerikance da se "grizu". Ujedno, SAD su se našle na suprotnoj strani od svojih tradicionalnih saveznika, Evropljana, koji su listom ukinuli pogubljenja i bili deo većinske podrške rezoluciji UN. Ishod glasanja u svetskoj organizaciji nadovezao se na višegodišnje zamerke sa svih strana Amerikancima za kršenje Ženevskih konvencija o zaštiti zarobljenika u Gvantanamu, tamnicama Iraka (gde se takođe izvršavaju smrtne kazne) kao i tajnim zatvorima CIA u inostranstvu...
Ovdašnje vlasti, čije se jezgro predstavlja kao "pobornik vrednosti života" i koje se doživljava kao predvodnik globalizacije, našle su se, tako, na tapetu kao obezvređivač života i kao disident od globalnih kretanja. Kina, Irak, Pakistan, Sudan i SAD su zemlje u kojima se izvršava 91 odsto svih smrtnih kazni u svetu, računa Amnesti internešenel. Pri tom su "naši Teksas, Ohajo i Virdžinija u grupi sa (takođe ovde prokazanim) sistemima kakvi su u Mjanmaru, Saudijskoj Arabiji, Singapuru i Zimbabveu", podsetio je "Njujork tajms", izrazivši žaljenje što je tradicionalno specijalno osvetljavanje rimskog Koloseuma u znak pobede nad smrtnom kaznom, bacilo još jednu senku na američke postupke, koju je samo donekle ublažilo priznanje Nju Džersiju što se novom odlukom "izdvojio iz postupaka domaće federacije i postao deo humanije većine država.
Ali, stvari se postepeno popravljaju i u SAD. Za poslednjih gotovo 12 meseci izvršena su 42 pogubljenja, što je najmanji takav broj u poslednjih 13 godina.
Smrtna kazna je ovde ponovo, posle četvorogodišnje pauze, uvedena 1976. a nezavidan rekord drži 1999. sa 98 egzekucija. Ukupno je od 1976. dosad pogubljeno 1097 osuđenika dok na izvršenje smrtne kazne čeka njih 3.349 čije se šanse da prežive povećavaju, pošto se niz saveznih država uzdržava od realizacije najstrožih presuda.
Nije, međutim, izvesno u kom će se pravcu, u ovom pogledu, kretati Amerika. Oktobarska anketa Galupa pokazala je da 69 odsto građana podržava smrtnu kaznu. To je znatno manje od 80 procenata 1994. ali i za dva postotka više nego lane.
Pomoć nemoćnima
Pokretu protiv državnih pogubljenja mogao bi da pomogne Vrhovni sud, koji upravo razmatra ustavnost egzekucije injekcijom, na koju je stigla tužba da izaziva neopravdanu patnju osuđenika. Glas protiv smrtne kazne digao je i nekadašnji dželat Džeri Givens koji je u obavljanju svog posla od 1982. do 1999. u Virdžiniji usmrtio 62 osuđenika, ubrizgavanjem injekcije ili uključivanjem električne stolice.
U prilog protivnicima egzekucija idu još dve šire okolnosti. Posle usavršavanja DNK testova dokazana je nevinost popriličnog broja ljudi osuđenih na smrt, a pojavile su se i računice da proces povodom najstrožih presuda više košta poreske obveznike nego slanje osuđenika na doživotnu robiju.
Naizgled bez veze sa ovom pričom, u Vašingtonu je pojačana akcija za popravljanje krovova nemoćnim licima. Predvodi je humanitarna organizacija "Božić u aprilu" koja je nedavno osnovala dodatni fond za tu svrhu, a u nazivu mu je ime ubijene Šenon Šajber, čija majka nije tražila smrt za ubicu...
[objavljeno: ]
