Izvor: Politika, 27.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za svaki pedalj Jerusalima
Nekoliko velikih jevrejskih naselja u istočnom delu grada nisu uopšte postojala pre izraelskog osvajanja 1967. godine
Od našeg specijalnog izveštača
Jerusalim, marta – Porodice Gavi i al-Kurd, koje broje ukupno 54 člana, mesecima pokušavaju da dokažu da izraelski sud nije u pravu kad ih je iselio iz njihovih domova pod obrazloženjem da zemlja na kojoj su živeli pripada jevrejskim vlasnicima. Naser Gavi, koji je glava porodice od čak 37 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članova, bezvoljno sleže ramenima na spominjanje njegovog problema.
„Moja porodica od pedesetih godina živi u Šeik Džarahu, a sad pokušavaju da nas proteraju”, kaže, dok mu ćerka trčkara oko nogu.
Protestima, svakog petka, pažnju javnosti na ovaj problem pokušava da skrene grupa Palestinaca ali i međunarodnih aktivista i Izraelaca. Protekle nedelje, policija je uhapsila stotinjak aktivista, koje je sud potom oslobodio. Ipak, među arapskim stanovništvom, većinskim u ovom delu istočnog Jerusalima, i dalje vladaju napetost i zabrinutost, naročito posle nedavne vesti da će u ovom naselju kod „Šepard” hotela biti izgrađeno 20 novih stanova za Jevreje.
„Osvajaju naš grad izgradnjom svojih naselja. Ne rade to samo na praznim ledinama, već i u izvorno palestinskim delovima grada. Pogledajte šta rade u Ras el-Amudu, Džebel Mukaberu, Šuafatu i Beit Hanini. Uostalom, pogledajte šta rade ovde”, kaže Abir Abad, jedan od Palestinaca iz susedstva kojeg je vetrovit i kišovit dan naterao da se sa ulice skloni u lokalnu kafanu.
„Prošle godine su u Džebel Mukaberu ženi sa petoro dece srušili kuću”, dobacuje mlađi Arapin Hasan za susednim stolom. „Kažu nije zato što je Palestinka, već zato što kuća nije sagrađena sa dozvolom. Pa kako da dobijemo dozvole, kad nam ne daju”.
„Mnogi od nas imaju nelegalno sagrađene kuće, jer prosto nismo mogli da dobijemo dozvolu od opštine. Svaki dan mogu da nam pokucaju na vrata i kažu da će nam srušiti kuće”, nastavlja Abir Abad i dodaje kako bi trebali da se zapitamo kako Jevreji mogu, a Palestinci ne mogu da dobiju dozvolu da grade u istočnom Jerusalimu.
Proteklih dana i definitivno je objavljeno da će američki milioner jevrejskog porekla Irving Moskovic graditi nove kuće oko hotela „Šepard”, inače bivše rezidencije velikog muftije Jerusalima Hadž Amin al-Huseinija, koji je 1937. godine morao da napusti tadašnju Palestinu pod britanskom upravom, jer su ga Britanci tražili zbog njegove saradnje sa Hitlerom i provociranja nasilja nad Jevrejima.
Naomi Cur, zamenica gradonačelnika Jerusalima, objašnjava da u Izraelu postoje mišljenja da tu zgradu, zbog njene istorije, treba srušiti, ali je grad odlučio da je obnovi.
Zbog toga u ovom naselju postoji i mali etnički rat grafitima, tako da je na jednom zidu preko nacrtane palestinske zastave docrtana nacistička svastika.
Za razliku od uzburkanog Šeik Džeraha, u naselju Ramat Šlomo, koje je severnije i udaljenije od centra grada, vlada potpuni mir. Ovo naselje se, takođe, nalazi iza, takozvane, Zelene linije, ali svojim izgledom ne odaje utisak palestinskog naselja. Štaviše, bezmalo svih 20.000 žitelja Ramat Šloma su ultraortodoksni Jevreji, koji insistiraju na svom izdvojenom životu, ne samo od drugih vera, nego i od, takozvanih, progresivnih Jevreja.
Sumnjičavi pogledi prostreliće nepozvanog posetioca, koji nema dugu bradu, duge zulufe uvijene u lokne i crno odelo sa crnim šeširom ispod kojeg je kipot. Ubrzanim korakom sredovečni hasid požuriće da izbegne susret sa neznancem drugačijeg izgleda, gurajući dečija kolica.
„Šalom. Izvinite, da li biste mi pomogli...„, kaže neznanac, ali njegove će reči ostati u vazduhu Ramat Šloma, dok užurbani žitelj ovog naselja umiče sklanjajući pogled od fotoaparata.
Ovde će za koju godinu nići još 1.600 stanova, čija najava izgradnje je bila povod za pogoršanje američko-izraelskih odnosa. Ipak, i sada na obodu naselja se završava po koja kuća pravougaonog oblika, koja se ni po čemu ne razlikuje od niza kuća sagrađenih sredinom devedesetih godina, koje iz daljine izgledaju kao svojevrsna kula od karata.
„Nemojte ništa da me pitate, vi novinari uvek napravite neki problem”, kaže odmahujući rukom palestinski radnik koji završava kuću od žućkastog kamena u koju će se najverovatnije uskoro useliti porodica ultraortodoksnih Jevreja.
Mladi hasid Jair nevoljno pristaje da kratko razgovara sa neznancem.
„Ne znam zašto se toliko buke podiže oko našeg naselja, kad je ovo naša zemlja i mi ovde mirno živimo. Problem je što su naše porodice velike, sa po petoro, šestoro dece, tako da nam je neophodno još kuća kako bismo živeli normalno”, objašnjava Jair, žitelj Ramat Šloma koji je, kao deo istočnog Jerusalima, pod kontrolom Izraela od Šestodnevnog rata 1967. godine.
Kilometar udaljeno susedno arapsko naselje Šuafat, kaže Jair, ne posećuje... Eventualno kad ode na tamošnju železničku stanicu.
Pre četrdesetak godina, ovde je bilo samo prazno kamenito brdo uz arapsko naselje. Slična situacija je bila i u naselju Har Homa na jugoistoku Jerusalima, za koji su gradske vlasti nedavno objavile tender za izgradnju novih kuća.
„Samo grade kuće za Jevreje, a posle će da nam kažu kako navodno svi znaju da će to naselje zauvek biti izraelsko. A pre desetak godina tu su bile samo ledine”, kaže revoltirano Hasan iz naselja Šeik Džarah.
„I šta sad hoće ti Amerikanci? Sad su se kao setili da insistiraju na zaustavljanju izgradnje naselja. Što su ćutali proteklih 40 godina? Ne samo da su ćutali, već su ih i podržavali”, ljutito objašnjava dok ispija šoljicu čaja.
Iako getoizirani po pojedinim naseljima na obodu Jerusalima, ultraortodoksni Jevreji, liberalni Jevreji, Arapi i hrišćani se bez ikakvih problema susreću na uskim ulicama unutar zidina Starog grada. Zanosni miris bliskoistočnih začina, falafela i šavrme, čini se, briše razlike između jevrejskog kipota i palestinske marame. Ipak, članovima porodice Gavi i al-Kurd iz naselja Šeik Džarah teško je da u to poveruju.
Nenad Radičević
[objavljeno: 28/03/2010]
