Izvor: Politika, 08.Jul.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv korupcije – udar na opoziciju
Gradonačelnik ruskog grada Jaroslava Jevgenij Urlašov uhapšen je u sredu zbog sumnje da je – primao mito. Reč je o jedinom gradonačelniku u Ruskoj Federaciji koji nije član vladajuće partije – Jedinstvene Rusije. Lisice na rukama dobila su još trojica njegovih najbližih saradnika.
Kako su prenele sve agencije, u zgradi u kojoj Urlašov stanuje pronađene su velike sume novca – dvadeset miliona rubalja, 500.000 dolara, a nešto se našlo i kod najbližeg komšije, pa i kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gradonačelnikove portparolke. Kako je prenela internet agencija „Njuz.ru”, tabloidni sajt „Lajf njuz”, koji ima veze u ruskoj službi bezbednosti, objavio je čak i tonski snimak na kome je Urlašov „ovekovečen” kako, navodno, putem telefona traži mito od jednog biznismena.
Policija zasad saopštava da je reč samo o delu od ukupno četrdeset pet miliona rubalja koje su Urlašov i njegovi zamenici kao mito tražili od lokalne kompanije „Radostroj”, zadužene za komunalne poslove. Od navedene sume, zamenici su se „zadovoljili” sa četrnaest miliona rubalja (oko 420.000 dolara).
Ova vest možda i ne bi dospela na naslovne strane ruske štampe i u udarne termine elektronskih medija da Urlašov ne pripada opozicionoj Građanskoj platformi, čiji je lider milijarder i vlasnik „Nju Džerzi netsa” Mihail Prohorov. Time se i ceo slučaj premešta na političku pozornicu.
Rusija spada u neslavnu grupu država u kojima je korupcija izrazito raširena. Tako je bilo i u sovjetsko, a pre toga i u carsko vreme. O korupciji su pisali: Nikolaj Gogolj, Iljf i Petrov, Mihail Zoščenko, Andrej Platonov, a snimljen je čak i film (1976) pod nazivom „Ti meni, ja tebi”.
Jedan od najdrastičnijih savremenih primera korupcije svakako je bio slučaj Pavela Borodina, koji je krajem devedesetih godina prošlog veka, a tokom rekonstrukcije moskovskog Kremlja, za šta je zvanično bio nadležan, u sopstveni džep stavio – dvadeset pet miliona dolara.
U to vreme Borodin je bio desna ruka prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina, to jest šef njegove administracije i sekretar Rusko-beloruske unije. Nema sumnje da je pomenuta zvanja shvatio kao slobodan prostor za otimanje para. Interesantan je, međutim, podatak da sumnje da nešto u poslu na rekonstrukciji najpoznatijeg moskovskog zdanja nije u redu nisu stigle od ruskih vlasti, nego – iz Švajcarske. Od strane firme koja je bila uključena u specifičan deo restauratorskih radova na Kremlju.
Objektivno, korupcija nije ruski izum. Raširena je po svim svetskim meridijanima, svuda tamo gde se vrte velike pare i gde od onoga koji nudi posao najviše zavisi na koji način će „prići” potencijalnom partneru. Čak ni zemlje koje se smatraju liderima demokratskog sveta nisu uspele u potpunosti da se oslobode ove pošasti. U SAD, na primer, prema „Zvaničnoj listi američkih saveznih političara optuženih za kriminal”, za korupciju su proteklih godina optuženi jedan član vlade, četvorica senatora, 31 član predstavničkog doma, dvojica saveznih tužilaca...
Što se tiče jaroslavljevskog gradonačelnika, njegovo hapšenje će bez sumnje podići buru protesta od strane opozicije. To će predsedniku Vladimiru Putinu sigurno natovariti nove probleme: ne samo stoga što će se njegovi oponenti truditi da od Urlašova stvore novu žrtvu vladajućeg sistema već i usled činjenice da i među pripadnicima Jedinstvene Rusije ima podosta onih koji su voljni da svoju političku poziciju iskoriste za ličnu finansijsku dobit.
Takođe, mnogi će hapšenje u Jaroslavu protumačiti kao nameru Putina da u potpunosti potkreše krila opoziciji i time dodatno, i na duže vreme, učvrsti sopstvenu vladavinu. Ovo neće ostati bez odjeka na Zapadu, odakle već duže vreme stižu optužbe na račun Moskve, posebno kada je reč o sudbini blogera Alekseja Navalnog ili članica grupe „Pusi rajot”, koji i dalje čame iza rešetaka.
Mada moskovski listovi prenose kako je policija već „obezbedila saradnju” sa nekim od najbližih saradnika Urlašova i da se njegov dosije puni munjevitom brzinom, postoje i sumnje da su i u slučaju pomenutih „svedoka” pare odigrale svoju ulogu, samo nešto drugačiju. Tako je jedan od uhapšenih – Andrej Zaharov – već izrazio spremnost da progovori o još najmanje pet „epizoda kriminalne delatnosti grupe Urlašova”.
Slučaj Urlašova sjajna je prilika za Jedinstvenu Rusiju da uhapšenog gradonačelnika izbaci iz političkog koloseka i sebi obezbedi pobedu na predstojećim izborima za oblasni parlament. Ali, to ni na koji način neće uticati na smanjenje sklonosti ruskih funkcionera, a posebno lokalnih službenika, bez obzira na političku opredeljenost, da u sopstvene džepove strpaju ponešto od državnog novca. Bitka protiv takvih manira mora da se vodi dugo i najtežim oružjima. Naravno, pod uslovom da za to postoji želja i među vladajućim i među opozicionim političarima.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 08.07.2013.
