Izvor: Deutsche Welle, 09.Jan.2016, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Borba protiv ideja se ne vodi topovima“
Da li je Evropa suviše pasivna? Da li su džihadisti uspeli da preuzmu inicijativu kada je reč o njenom prekrajanju? To su pitanja o kojima za DW govori jedan od najpoznatijih alžirskih pisaca Bualem Sansal.
DW: Vi već dugo pratite islamizam – ne samo u muslimanskom svetu, već i u Evropi. Da li su Vas iznenadile razmere atentata u Parizu?
Boualem Sansal: Ne, nikako. Čudi me da se to tako kasno desilo. Međunarodni islamizam je poveo rat protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Evrope. Na nišanu mu je pre svega Francuska zbog svog vojnog angažovanja u Siriji. Sada je počeo rat i on će se nastaviti.
U avgustu ste objavili svoj novi roman „2084“ – košmarni scenario o verskom, totalitarnom, jezivom režimu koji ima islamske obrise. Ne verujem da bi mnogi ljudi u zapadnom svetu mogli da zamisle da se ovde ostvari takav scenario. Možda će sada mnogi promeniti mišljenje. Da li mislite da bi u Evropi mogao da postoji jedan takav islamistički režim?
Volja za tim postoji. I temelj je već postavljen. Mreže koje spavaju i one koje su aktivne, čitava infrastruktura džamija, banaka, trgovina, pa i obrazovnih ustanova već postoji. Oni rade na strategiji i smatram da će biti sve jači. No, sve zavisi i od reakcije Evropljana. U ovom trenutku oni reaguju loše.
Znači da rat nije dobar odgovor?
Apsolutno ne. Borba protiv ideja se ne vodi topovima. Vodi se idejama, životnom filozofijom, novim shvatanjem demokratije, novim razmišljanjem o laicizmu i dobrim regulisanjem procesa integracije muslimanske zajednice u Evropsko društvo.
Hajde da govorimo o tim idejama: da li je Zapad nekim propustom doprineo tako enormnom razvoju nasilja?
Da, mislim da je zapadno društvo umanjilo značaj problema integracije muslimanskih zajednica u Evropi. Ono je mislila da će to biti jednostavan proces, nešto što se odvija takoreći automatski. Naposletku, ljudi na Zapadu žive u demokratiji, uživaju određeni komfor. U njemu žele da uživaju i muslimani. Ali, muslimanske zajednice imaju specifične potrebe kojima nije poklonjeno dovoljno pažnje. Potrebe koje imaju veze sa njihovim muslimanskim svetom u otadžbini. Ni na njih nije obraćana pažnja. Zapad se, iskreno rečeno, ponašao prilično loše zato što je u zemljama globalnog Juga uvek podržavao diktature i čak muslimanske stranke. I danas mora da plaća cenu te loše politike.
Vi ste iz neposredne blizine posmatrali radikalni islamizam koji se razvio u određenim predgrađima u Francuskoj. Šta tera jednu mladu osobu da postane džihadista?
Oni žive u izolovanom društvu. To je jedan od važnih uzroka. Ti mladi imaju teškoće, osećaju se neprijatno, nezaposleni su i slabo obrazovani. Žive u sredini punoj protivrečnosti. S jedne strane žive u Evropi, s druge strane, roditelji su im ostali u zemljama porekla. Moramo se boriti protiv te izolacije. Ne znam tačno kako, ali moramo se boriti.
Neki kažu da su se evropske vrednosti našle u krizi koja bi mogla da dodatno podstakne islamističko nasilje. Šta mislite o tome?
Ubeđen sam da je tako. Po mom mišljenju, Zapad je sam sebe izmorio svojom filozofijom prosvećivanja koja ga je obeležila u poslednjem stoleću. S jedne strane, on nije poštovao sopstvene vrednosti, sopstvenu filozofiju. S druge strane, globalizacija briše specifične osobine jedne zemlje i na mesto opštih vrednosti života postavlja zakone tržišta - potrošnju, zabavu, zadovoljavanje čisto materijalnih potreba.
Kažete „prosvećivanje“. Smatrate li da je ideja slobode izgubila snagu?
U svakom slučaju. Slobode više nema. Mi smo zarobljeni u prestrogo organizovanim državama koje su principe prevencije postavila u središte politike. Globalizacija nam je nametnula zakone tržišta. Reklama i marketing nas uslovljavaju. Više nema slobode. Jedan svemoćan sveprisutan zakon ograničava slobodu građana. Jedina sloboda koju imamo jeste sloboda izbora između instrukcija jednih ili instrukcija drugih. Muslimani tako kažu: pre nego što se povinujemo tržištu i pravu, hoćemo da sledimo zapovesti vere. Jer, vera nam obećava raj, u tome ima nečeg poetskog. Tu je, naposletku, i avantura džihada.
Posebno posle atentata u Parizu, mnogi su počeli da govore o slobodi i zapadnom osećanju života. Možemo li ponovo da ih uspostavimo?
Apsolutno. U muslimanskom svetu postoji jedna reč koju svi muslimani svakog dana ponavljaju i koja im daje snagu: Ennahda. To znači: renesansa. Oni žele da ponovo ožive veliko arapsko carstvo, arapsko-muslimansko društvo, islam i velike borbene vrednosti. Mislim da bi Zapad trebalo da pokrene proces koji bi mogao da se nazove renesansom, kao i u 15. i 16. veku. Renesansa je značila obnovu, oživljavanje umetnosti i kulture. Da bi se to desilo, morali bismo da se do izvesne mere odvojimo od zakona tržišta i globalizacije. I to je problem. Možda bi trebalo stvoriti federalnu Evropu koja poštuje osobine svake zemlje a ne takvu koja sve standardizuje i uniformiše. Taj posao treba obaviti. Ali, izgleda da to ne zanima nikoga. Neki intelektualci i univerziteti su pokušali da se bave tim zadatkom, ali ne i političari. U muslimanskom svetu je taj proces već u toku. Muslimani ga možda obavljaju loše. Džihadisti ga sigurno obavljaju loše. Ali Zapad spava na svojim lovorikama, na svojoj staroj slavi. A morao bi da se pobrine za budućnost – i to odmah.
*Boualem Sansal, 1949, jedan je od najpoznatijih alžirskih pisaca. Godinama u svojim romanima i esejima upozorava na opasnosti islamizma. Mirovnu nagradu nemačkih knjižâra dobio je 2011. godine. Njegov novi roman „2084“ je u oktobru nagrađen Grand-prijem Francuske akademije.
