Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bombardovanje Zagreba nije bilo teroristički akt
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 13. novembra – Vrhovni sud Hrvatske potvrdio je odluku nižeg suda kojom je kao neosnovana odbijena tužba žrtava granatiranja Zagreba, koje je počekom maja 1995. izvedeno po naredbi tadašnjeg čelnika RSK Milana Martića. Konačna pravosudna ocena je da se u tom slučaju nije radilo o terorističkom aktu, što bi bila osnova za obavezu države da nadoknadi počinjenu štetu, nego da taj događaj spada u kategoriju ratne štete, jer se radilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – kako je ocenjeno – o odmazdi krajinske vojske zbog hrvatske vojne akcije "Bljesak" u zapadnoj Slavoniji.
Ovim, međutim, nije u potpunosti i završen ovaj slučaj, jer se ispostavilo da oni koji su podigli tužbu protiv države Hrvatske za naknadu štete zbog ubijenih ili ranjenih svojih bližnjih u tom granatiranju sada moraju da nadoknade parničke troškove (od sudskih su oslobođeni), što neki od njih ne mogu zbog siromaštva, pa im sledi zaplena imovine radi prisilne naplate. Među takvima je i Ksenija Kolombo, koja je u tom granatiranju izgubila majku Ivanku Kovač. "Nisam uopšte razmišljala o odšteti. Moja je majka civilna žrtva rata kakvih je bilo u Vukovaru, Dubrovniku, Slavonskom Brodu i mnogim drugim mestima. No, advokat nas je uverio da imamo zakonsku osnovu za tužbu i da ćemo je sigurno dobiti", kaže danas Ksenija, koja je u vreme raketiranja Zagreba imala 17 godina.
Sa ocem i još šest porodica čiji najbliži su stradali u ovom Martićevom bombardovanju preko advokata Branka Šerića podigla je tužbu protiv države za naknadu štete na osnovu tada donetog Zakona o odgovornosti za štetu nastalu usled terorističkih akata i javnih demonstracija. Ukupno zatražena odšteta za te porodice iznosila je 3,5 miliona kuna (oko 500.000 evra).
Tužba je, međutim, odbijena a za tužioce je došla obaveza plaćanja parničnih troškova, što je zakonska obaveza i ne može se izbeći. Advokat se svojih troškova odrekao, oni sa slabijim imovinskim stanjem oslobođeni su od sudskih troškova, ali parnični troškovi ostaju kao obaveza i iznose oko 1.000 evra po tužiocu. "Jednostavno nemam 1.000 evra koje bih trebalo da platim državi. Nisam u stalnom radnom odnosu, ne mogu uzeti kredit, imam malo dete i ne nameravam se zadužiti kod kamatara. Mogu mi pleniti stvari po stanu ili me poslati u zatvor", kaže Ksenija, koja ne krije ogorčenje takvim epilogom. Državno tužilaštvo ne može da se odrekne parničnih troškova, jer ta sredstva idu direktno u državni budžet, što znači da o tome može odluku da donese jedino vlada. Zamenica glavnog državnog tužioca Zlata Hrvoj-Šipek kaže o tome zagrebačkom "Jutarnjem listu" da je ovo što se dogodilo žrtvama raketiranja Zagreba "etičko pitanje kojim bi se trebalo pozabaviti sami advokati". "Advokati strankama obećaju brda i doline, ali ih ne upozore šta će im se dogoditi ako izgube spor", ukazuje ona.
Advokat Šerić se brani da svoje stranke nije doveo u zabludu, jer im "i u rešenju piše da su oslobođeni sudskih taksa, a ne parničnih troškova" i prebacuje loptu na drugu stranu pitanjem "zašto Hrvatska nije od države agresora ishodila da joj plati ratnu štetu, a onda bi se iz te ratne štete mogli naplatiti njeni građani koji su nastradali". Iz tužilaštva mu odgovaraju da je "promašio adresu", jer to nije njihova nadležnost i podsećaju da postoji tužba za genocid pred međunarodnim sudom.
Kako ova tema dolazi baš u finalu predizborne kampanje u Hrvatskoj može se očekivati novo "usijavanje" javnosti i međusobno optuživanje nosilaca vlasti i opozicije, pogotovo što se procenjuje da će na sličan način širom Hrvatske proći još oko 200 takvih tužbi podignutih od strane porodica čiji najbliži su stradali od srpske strane tokom proteklog rata.
[objavljeno: ]
