Izvor: Politika, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolje 100 godina pregovarati nego jedan dan ratovati
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Istoričarka Jelena Guskova rukovodilac je moskovskog Centra za proučavanje balkanske krize u okviru Ruske akademije nauka. Autor je brojnih članaka i knjiga na temu Balkana, čiji je odličan poznavalac, ali i oštar kritičar ruske diplomatije koja je dugo oklevala da iznese jasan stav međunarodnoj zajednici o rešenju pitanja o Kosovu. U organizaciji Centra "Evropa" u Ljubljani je održala predavanje na temu "Pogled ruskog stručnjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na status Kosova".
• Mnogi sumnjaju u kredibilitet ruske diplomatije da interveniše u vezi sa rešenjem problema Kosova...
– Čitam u zapadnoj štampi, govore kao devedesetih da Rusija uvek ima dupli standard u svojoj spoljnoj politici – jedan stav za unutrašnju upotrebu i drugi za spoljašnju. E, sad toga nema!
• Zapad ističe dvojna merila – da je pre 20 godina SSSR imao razumevanja za samoopredeljenje naroda, a da sada Rusija negira državnost Kosovu zato što hoće da povrati ugled supersile na Balkanu i u Evropi, pri čemu Srbiju iskorišćava za svoje ciljeve?
– Što se tiče samoopredeljenja naroda, podsetiću na slučaj kada se 1991. srpski deo otcepio od Hrvatske – u srpskom delu je bilo jedno hrvatsko selo koje se onda otcepilo od Kninske krajine, a u hrvatskom selu je bila jedna srpska kuća koja je na svoj krov istakla srpsku zastavu... To je odličan primer za međunarodno pravo – na kom nivou zaustaviti otcepljenje da ono ne stigne do jedne kuće? Znate li koliko nacionalnosti živi u Rusiji? Nije ruski stav o Kosovu boj za povratak izgubljenog ili uvređenog ponosa, već je proradio interes Rusije da očuva i svoju teritoriju. Rusija je mnogo izgubila u diplomatiji tokom devedesetih, ali sad je skoncentrisana na jedno – da sačuva svoju teritoriju. Jer i Rusiju može da stigne ista sudbina u slučaju da Kosovo dođe do nezavisnosti.
• Boji li se Rusija optužbi Zapada da će biti kriva ako na Kosovu dođe do eskalacije sukoba, žrtava i rata?
– Ocenjujemo da ima više šansi da izbiju nemiri ako dođe do priznavanja nezavisnosti, nego ako nezavisnosti ne bude. Albanci na Kosovu slušaju Amerikance, EU i međunarodne organizacije, zato mislim da nemira ne bi trebalo da bude. Srbi svakako neće ratovati; mnogo pričaju o tome, ali rata na Kosovu sa srpske strane neće biti. Prava opasnost vreba od oružane borbe Albanaca u Makedoniji, kao i u Srbiji, u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, teritoriji na jugu, a postavlja se pitanje i Crne Gore i severa Grčke. Mi, dakle, gledamo upravo obrnuto – ako pokloni nezavisnost Kosovu, Evropu očekuju nova žarišta i međunacionalni nemiri. Otklanjanje nezavisnosti KiM i produžavanje pregovaračkog procesa dok se obe strane slože s onim o čemu se dogovaraju – to je ključ ka stabilizaciji na Balkanu.
• Lavrov kaže da Rusi ne mogu biti veći Srbi od Srba, aludirajući na oklevanje Srbije u odbrani državne teritorije. Proizilazi da smatrate da Srbi nedovoljno brane svoj interes na Kosovu?
– Nije normalno da se Rusija u ovoj situaciji zalaže za Srbiju, za njenu jedinstvenu teritoriju, a Srbi da sede u kafanama i gledaju kako Rusi to rade. Kada je Lavrov to rekao, imao je u vidu da bi trebalo od početka pregovaračkog procesa da postoji jedinstveno gledište u rukovodstvu Srbije povodom Kosova. Rezultat može da da samo jedinstven pogled i zajednička delatnost u svim pravcima. Zato bi u Srbiji trebalo da gledaju na Rusiju kao na podršku njihovim naporima po kosovskom pitanju, a ne kao na osnovnu snagu koja će se boriti za Kosovo.
• Neki politički krugovi u Beogradu tvrde da Rusija preko leđa Srbije brani svoje interese pri čemu je Kosovo moneta za potkusurivanje, pa će Moskva Srbe ostaviti na cedilu u odsudnom trenutku?
– To je vrlo loše razmišljanje. Jer Rusija braneći i ostvarujući svoj interes višenacionalne države, višenacionalne federacije koja se plaši da izgubi svoju teritoriju, faktički brani i srpski interes. Rusija time pre može da izgubi svoj ugled u međunarodnim organizacijama i međunarodnoj zajednici nego obrnuto. Zato bi Srbija trebalo da uvažava i ceni poziciju Moskve, koja je bila prilično iznenađenje za zapadne diplomatske partnere.
• Ruski motivi su, tvrdite, iskreni, nema podgrevanja lažnih nada?
– Ruski stavovi možda još nisu do kraja razrađeni, ali su apsolutno iskreni. Zapadne diplomate koriste različite argumente kako bi prinudili srpsko rukovodstvo da okrene leđa Rusiji. Tako na to treba gledati.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 20.04.2007.]
.jpg)
