Izvor: Politika, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boja ruskog gasa
Nagađanja vezana za susret Angele Merkel i Vladimira Putina – šta bi Rusija mogla da ponudi Berlinu za dozvolu "Gaspromu" da uloži kapital u akcije lokalnih snabdevača gasom u Nemačkoj ANALIZA VESTI
Uoči sastanka nemačkog kancelara Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina – u okviru "Peterburškog dijaloga", nemačko-ruskih konsultacija na nivou vlada, u Vizbadenu – komentatori, političari, i špekulanti, tražili su "odgovor više" na pitanja koja bi mogla da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << utiču na splet ekonomskih i političkih odnosa dve zemlje.
Hoće li Merkelova popustiti pred Putinom i dozvoliti energetskom gigantu "Gasprom" da uloži kapital u kupovinu akcija lokalnih snabdevača gasom krajnjih potrošača širom Nemačke? Da li bi Merkelino eventualno "da" uvećalo energetsku zavisnost Nemačke od Rusije, oslabilo manevarsku sposobnost Berlina u domenu internacionalne politike?
Treće pitanje podstaklo je spekulacije o političkoj trgovini – šta bi, zauzvrat, Rusija mogla da ponudi Berlinu za dodelu koncesije, odnosno i Briselu?
Strah od ucena
Posebnu pažnju privukla je najava nemačkog kancelara da će u razgovorima sa ruskim predsednikom Putinom insistirati na neophodnosti koordinacije stavova na spoljnopolitičkom planu: "U razgovoru sa predsednikom Putinom Nemačka može sebi da dozvoli da insistira i na razmeni suprotstavljenih mišljenja."
Uz postojeća razmimoilaženja Berlina i Moskve oko pitanja širenja dometa američkog raketnog štita ka istoku, što će reći prema Moskvi, oko budućeg statusa Kosova, oko pitanja svrsishodnosti zavođenja sankcija Iranu, sve do eksploatacije energetskih rezervi iz Kaspijskog basena, na listi prioritetnih tema koje podstiču tenzije između dve prestonice svakako je i investiciona ekspanzija ruskog "Gasproma" u zemljama zapadne Evrope.
U skladu sa ambicioznim planom šefa upravnog odbora ovog energetskog giganta, uticajnog ruskog vicepremijera Dmitrija Medvedeva – koji se pominje kao jedan od potencijalnih naslednika Vladimira Putina u predsedničkoj fotelji – "Gasprom" bi trebalo da ostvari udeo od najmanje 20 odsto u snabdevanju krajnjih potrošača u zemljama EU.
Ambicije "Gaspromovih" stratega, međutim, nisu naišle na blagonaklonost Brisela. Evropska komisija je na insistiranje predsednika Manuela Baroza pre nepunih mesec osmislila regulativ koji bi trebalo da izjednači investitore EU i trećih zemalja u domenu energetike. U aktu, na nivou preporuke, precizira se da proizvođači energije ne mogu istovremeno biti vlasnici ili suvlasnici lokalnih distribucionih mreža, ukoliko im taj status omogućava da kontrolišu isporuke ka krajnjim potrošačima. Ruski isporučilac gasa, naravno, nije pomenut. Interno se, ipak, ovaj regulativ naziva – "Gaspromovom" klauzulom.
U kontaktima sa predstavnicima štampe, i u javnim nastupima, predstavnici Evropske komisije ukazali su na preplitanje politike i ekonomije u "nekim zemljama van granica EU". Potom su se, nezvanično ili poluzvanično, okretali primerima uplitanja, kako je rečeno, stranih faktora u izborne procese nekih suverenih zemalja na istoku. Kao po pravilu, odabranim novinarima i komentatorima je potom prepuštano da imenuju primer Ukrajine. Citirana je izjava ruskog ambasadora u Kijevu Viktora Černomirdina, da bi buduća cena ruskog gasa mogla da zavisi od sastava nove vlade.
Cena kompromisa
Daleko veći utisak na evropsku javnost ostavio je drugi, indirektni citat, pripisan Moskvi: "Ukoliko Evropa ne omogući slobodan plasman našeg kapitala, razmotrićemo mogućnosti isporuke gasa u zemlje Azije, koje ne pitaju ni za cenu, ni za uslove."
Bauk insinuirane mogućnosti ruske ucene, kao da nije imao značajniji uticaj na privredne faktore. Tako su dve zemlje, Italija i Francuska, pod pritiskom lobista tamošnjih industrijalaca i privrednika već omogućile Moskvi da direktno ulaže kapital u mreže lokalne distribucije. Na redu su Nemačka i Velika Britanija, gde su, do sada, kako se ističe – stidljivo – sprečavane odgovarajuće, značajnije ruske investicije...
Koliki je nivo spremnosti Angele Merkel da udovolji apetitima "Gasproma" – konkretno, reč je o novoj ponudi udruživanja sa najvećim nemačkim distributerom energije RVE – šta su njeni uslovi, ostaje da se vidi u dogledno vreme. Komentatori, međutim, ističu da koncern koji raspolaže šestinom svetskih rezervi prirodnog gasa, čija se vrednost procenjuje na 262 milijarde dolara, ne može tek tako da bude odbijen. Tim pre, što je vlasnik pedeset odsto plus jedne akcije – Rusija.
Miloš Kazimirović
--------------------------------------------------------------------------
Gorbačov hvali Putina
Berlin – Bivši prvi čovek Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov juče je na "Peterburškom dijalogu" u Vizbadenu pohvalio politiku Vladimira Putina, ocenivši da su brige Zapada oko slobode štampe u Rusiji i sporazuma o naoružanju neosnovane.
Gorbačov, koji je kopredsednik Upravne komisije "Peterburškog dijaloga", energično je odbio zapadne kritike na račun Putina, naglasivši da je sadašnji ruski predsednik nastavio reforme koje je on započeo.
Putin je, prema Gorbačovu, na osnovu situacije u Rusiji izvukao ispravne zaključke. Kada je došao na predsedničko mesto, "Putin je nasledio haos", rekao je Gorbačov i dodao da su obrazovni i zdravstveni sistem, kao i vojska tada bili u raspadu.
Rusija je, u međuvremenu, poboljšala svoje pozicije, podsetio je Gorbačov i odbacio zapadne kritike na slobodu štampe u Rusiji. "Ja sam istog mišljenja, kao i Putin, da mora postojati sloboda štampe. Nema, međutim, slobode, bez odgovornosti", rekao je Gorbačov.
Rusija, prema ocenama bivšeg ruskog predsednika, postaje jača i samouverenija, "ali ne želi da postane protivteža NATO-a". "Mi nemamo nameru da vodimo rat", rekao je Gorbačov u Vizbadenu.
Tanjug
[objavljeno: 15.10.2007.]
