Izvor: Politika, 16.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogati krivi za širenje gladi
Zemlje „trećeg sveta” su od izvoza hrane 1970. godine zaradile milijardu dolara, a danas su na ivici katastrofe
„Svet se suočava sa rapidnim širenjem globalne krize hrane”, upozorio je ove sedmice generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Pri kraju prve decenije 21. veka glad se rapidno širi svetom: najmanje 2,1 milijarda ljudi živi i hrani se sa manje od dva dolara dnevno, preko 850 miliona ljudi dnevno ima na raspolaganju jednog „amerikanca”, dok je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još 100 miliona ljudi na ivici gladi zbog oštrog skoka cene nafte, hrane, poljoprivrednog đubriva... Akutni problem širenja gladi nametnuo se kao globalna tema na nedavnom prolećnom samitu Svetske banke i MMF-a. Od tada plejada međunarodnih institucija bombarduje svet analizama i turobnim predviđanjima. „Najmanje 40 država ’trećeg sveta’ suočiće se u najskorijoj budućnosti sa pobunom gladnog stanovništva, socijalne nemire treba očekivati u većini država u kojima narod za ishranu izdvaja više od polovine kućnog budžeta”, upozorava UN agencija za hranu FAO.
U međuvremenu, krvavi sukobi neuhranjenih i policije već su izbili na sve četiri strane sveta – od Haitija i Jemena, do Uzbekistana i Italije. Na poziv gospodina Bana bogatima da pokažu solidarnost neuhranjenijem delu planete, američki predsednik Džordž Buš najavio je prilog SAD od 200 miliona dolara državama sa akutnim problemom izgladnelog stanovništva. Dobročinstvo uhranjenih zamagljuje poreklo današnje podele na one sa punim silosima i trezorima, i druge koji sve više gladuju...
Prošlogodišnja žetva kukuruza, pirinča i drugih žitarica bila je najbogatija u ljudskoj istoriji, ističe FAO. Na plodnim oranicama sveta lane je požnjeveno oko 2,316 milijardi tona žitarica, ali je tek 48 odsto roda bilo namenjeno ljudskoj ishrani, 35 odsto prosleđeno je za prehranu stoke, dok će 17 odsto „pojesti” automobili na drumovima bogatijeg dela sveta.
Istovremeno, niz zemalja koje su ovih dana proglašene „globalnim žarištima gladi” sredinom 20. veka slovile su za vodeće svetske izvoznike hrane. Zemlje „trećeg sveta” su od izvoza hrane 1970. godine, recimo, zaradile milijardu dolara. Početkom milenijuma, tačnije 2001. godine, za uvoz osnovnih namirnica te države dale su 11 milijardi dolara. U međuvremenu Kenija i Etiopija razgranale su izvoz sečenih lala i orhideja za evropske vaze, Uganda je prekopala zemlju za plantaže kafe, Indonezija i Filipini postali su zavisni od uvoza američkog pirinča, dok su Zimbabve i Nepal zavisni od stranog doturanja hrane...
„Današnjoj debati o rastućoj gladi ’trećeg sveta’ manjka istorijska perspektiva. Poslednjih decenija 20. veka razvijeni sever je novčanu pomoć ’trećem svetu’ uslovljavao radikalnom reformom agrara siromašnih partnera. Ukidanje tarifa na uvoz hrane sa severa, prekid uzgoja domaćih žitarica u korist nabavki sa američkih i evropskih farmi, nametanje setve industrijskih biljaka korisnih na bogatijem delu planete... deo je razloga što su nekadašnji izvoznici hrane postali zavisni od uvoza. Razvijeni svet ima udeo odgovornosti u današnjem masovnom gladovanju juga”, upozorenje Ernesta Korije, nekadašnjeg eksperta eksperta Svetske banke, prenosi agencija Inter-pres servis iz Johanesburga.
Debata o globalnoj odgovornosti za širenje gladi još nije otvorena.
U međuvremenu, na Ist Riveru su već izvršili pedantnu klasifikaciju država sa najmanje uhranjenim stanovništvom: avet gladi akutan je u Lesotu, Somaliji, Svazilendu, Zimbabveu, Iraku i Moldaviji, vele UN. Nešto hrane na raspolaganju je gladnima u Eritreji, Liberiji, Mauritaniji, Sijera Leoneu, Avganistanu i Severnoj Koreji... Većina zemalja u kojima narod danas nema dovoljno hrane žrtve su dugih suša, poplava, ratnih stradanja i raseljavanja: šanse da se izvuku bez velikih donacija bogatijeg dela sveta su male, slažu se UN, Svetska banka, MMF...
Pitanje je trenutka kada se otvara pitanje: koliko je bogatiji deo planete uticao na avet gladi koja se širi?
Tanja Vujić
-----------------------------------------------------------
Severna Koreja suočena s teškom nestašicom hrane
Seul - Severna Koreja se suočava s teškom krizom u snabdevanju hranom, posle loše žetve koja je dovela do naglog porasta cena i smanjenja zaliha, saopštio je danas Svetski program Ujedinjenih nacija za hranu (UNWFP).
Poljoprivredni eksperti u Seulu kažu kako bi ova nestašica mogla biti teža od epidemije gladi, koja je Severnu Koreju pogodila devedesetih godina prošlog veka, kao i da je rezultat šteta izazvanih prošlogodišnjim poplavama, visokim cenama i političkim natezanjem s najvećim donatorom hrane, Južnom Korejom. „Situacija s zalihama hrane u Severnoj Koreji je teška, a postaje sve gora", izjavio je Toni Banbari, direktor Svetskog programa za hranu za azijski region, prenela je agencija Rojters. „Sve je veća verovatnoća da će strana pomoć biti hitno potrebna da bi se izbegla ozbiljna tragedija", rekao je on.
Tanjug
[objavljeno: 17/04/2008]
