Izvor: Blic, 23.Feb.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogataš u vojnoj uniformi
Skupština u Havani danas bira naslednika svom legendarnom vođi Fidelu Kastru (82), koji se zbog bolesti zvanično povukao 19. februara, posle punih 39 godina apsolutne vlasti u ovoj ostrvskoj državi.
Iako nema ulica koje su nazvane po njemu i nema spomenike, imidž askete u vojnoj uniformi s opasačem i pištoljem, ipak, nije u skladu s činjenicom da je lično kontrolisao bar 10 odsto od 46 milijardi dolara nacionalnog dohotka.
Pre dve godine magazin "Forbs" ocenio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je da Kastro živi veoma lagodno, jer je sa oko 550 miliona dolara duplo bogatiji od britanske kraljice.
"Forbs" je čak objavio da Fidel ima 900 miliona i da drži novac u Švajcarskoj. Ovaj je uzvratio da će tužiti redakciju i da će - ako se dokaže da ima - podneti ostavku.
Ipak, kubanski emigranti tvrde da "Komandantove rezerve" u robi i novcu, navodno, vrede nekoliko milijardi dolara. Budući da je nezamislivo da Fidel greši, predsednik je, naime, lično preraspodeljivao nacionalno bogatstvo i trošio javni novac "na šta mu drago", a sve u cilju da "ispravi nepravdu - ako je ima".
Odrastavši u imućnoj kući, Fidel i njegov brat Raul su posle katoličke škole studirali prava i sociologiju. Ali, kako tvrde, bili su šokirani materijalnim razlikama na Kubi i doneli su u porodicu ideje Marksa i Lenjina, za borbu protiv korumpirane feudalne diktature Fulgensija Batiste.
Njih dvojica su 26. jula 1953. poveli i oružani napad na prestonički garnizon Monkada. Akcija je, međutim, propala i braća su dospela u zatvor. Kasnije, u emigraciji, zajedno sa Če Gevarom i još 80 sledbenika osnovali su gerilski pokret "26. juli", koji je, doduše, pri iskrcavanju na Kubu sveden na samo 16 barbudosa - ustanika koji su se kleli da će obrijati brade tek kad pobede. Ipak, posle dve godine, to se i ostvarilo: uz moćnu podršku stanovništva srušili su Batistu i u januaru 1959. formiran je levičarski režim na čelu sa Fidelom.
Iako su braća odricala komunističko usmerenje revolucije, iz SAD su ubrzo bili optuženi da su ruske marionete i siromašna Kuba postala je bojno polje hladnog rata: iz Moskve je stiglo brašno, ali i vojni instruktori i oružje. Čak više od 600 pokušaja agencije CIA da likvidira Kastra završili su neslavno, a svet je 1962. bio suočen i sa direktnim atomskim ratom - američka mornarica isprečila se ruskim brodovima koji su na Kubu nosili nuklearne rakete. Popustila je Moskva, Kastro nije dobio bojeve glave, ali je do danas, uprkos raspadu SSSR i američkoj blokadi, ostao "crveni trn zaboden u petu SAD".
Pred optužbama za reakcionarno delovanje njegova rođaka Huanita je 1964. prebegla u inostranstvo, gde se žalila na Fidelov državni teror. Njen primer sledilo je i stotine hiljada drugih Kubanaca.
El komandante je ipak, između višesatnih govora na mitinzima, stizao da živi i privatno, mada ne i osobito uspešno. Sa prvom ženom Mirtom Diaz-Balart (80), profesorkom filozofije s kojom ima sina Fidelita (59), razveo se još 1955. Ona je emigrirala, ali se i vratila u Havanu 2002, gde je Fidelito vodio Državnu komisiju za atomsku energiju. Doduše, na izričit očev zahtev bio je smenjen.
U međuvremenu Kastro se utešio u vezi iz koje se rodila Alina Fernandes Revuelta (53), ali je ona 1993. kao manekenka i predstavnik jedne kubanske modne kuće, s lažnim dokumentima stigla na Floridu i dobila američki azil. Sada je oštra kritičarka politike svog oca.
S drugom ženom Dalijom Soto del Vale imao je čak pet sinova - Aleksisa, Aleksandera, Alehandra, Antonia i Anhela, ali je, razočaran u familiju, njih uglavnom zadržao izvan javne scene.
