Izvor: Blic, 30.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blokada Bagdada i ubistvo Sadama
Blokada Bagdada i ubistvo Sadama
NJUJORK (Rojters) - Ako je suditi prema 'Njujork tajmsu', irački predsednik Sadam Husein broji poslednje dane na čelu druge najbogatije države po rezervama nafte u svetu, posle Saudijske Arabije. Njujorški dnevnik je u više navrata prenosio poverljive inormacije iz Pentagona o pripremi američke vojne kampanje čiji je cilj svrgavanje Huseina, zbog čega je ministar odbrane Donald Ramsfeld naredio pokretanje istrage o 'curenju' poverljivih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podataka.
U jučerašnjem izdanju 'Njujork tajms' prenosi da SAD uveliko razmatraju koncept vojnih operacija prema kojem bi Bagdad bio blokiran, a jedan ili dva ključna komandna centra iračke armije zauzeta, što bi prema mišljenju američkih analitičara trebalo da dovede do brzog rušenja Huseinovog režima.
Cilj brze akcije jeste da se Sadam Husein ubije ili izoluje, a iračka armija spreči da upotrebi oružje za masovno uništenje protiv američkih vojnika ili protiv Izraela, kao osvetu za napad. 'Operacija blokiranja Bagdada trebalo bi da konačno razreši sve dileme oko toga da li je američka armija sposobna da na kopnu vodi sukobe u udaljenim regionima', izjavio je izvor 'Njujork tajmsa', koji je želeo da ostne anoniman.
Zastupnici ovog plana tvrde da on reflektuje želju da se izbegne angažovanje oko 250.000 američkih vojnika, a trebalo bi da omogući dovoljno jak udar i ispuni cilj. Međutim, njegovi protivnici tvrde da se radi o prevelikom riziku, jer bi životi američkih vojnika bili ugroženi u dubini 'neprijateljske teritorije'.
Zvaničnici veruju da će biti lako paralisati veoma centralizovani irački lanac komande osvajanjem njenih centara, dok oficiri srednjeg ranga ne bi trebalo da pružaju veliki otpor sa svojim jedinicama. U Pentagonu smatraju da je prednost upotrebe manjeg broja vojnika to što će taj plan pre naići na podršku susednih arapskih zemalja koje se protive masovnom napadu i velikom razaranju iračke infrastrukture.
Ukoliko ovaj plan bude odobren ipak će doći do angažovanja oko 250.000 vojnika koji bi trebalo da budu raspoređeni kao zaštitnica u susednim zemljama ako trupe za brzu intervenciju budu opkoljene ili ostanu bez hrane i municije.
Brajan Vajtmen, portparol ministarstva odbrane odbio je da komentariše navode u 'Njujork tajmsu'.
