Izvor: Politika, 08.Nov.2013, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blizu sporazum sa Iranom o nuklearnom programu
Šefovi diplomatija velikih sila iznenadno u Ženevi. – Ljutito reagovanje Izraela
Ženeva – Američki državni sekretar Džon Keri i šefovi diplomatija velikih sila stigli su juče u Ženevu kako bi pomogli sa se postigne prelazni sporazum o nuklearnom programu sa Iranom i otkloni deceniju dug spor, dok ih Izrael upozorava da prave epsku grešku, javlja Rojters.
Predlog je da se Iranu obezbedi ograničeno, privremeno oslobađanje od sankcija u zamenu za delimičnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << suspenziju programa za obogaćivanje uranijuma za nuklearno gorivo, uz obećanje Teherana da se program neće širiti.
Diplomate kažu da je proboj u dvodnevnim pregovorima i dalje neizvestan i da bi u svakom slučaju predstavljao tek prvi korak dugog i složenog procesa trajnog rešavanja iranskog spora sa Zapadom oko njegovih nuklearnih ambicija.
„Želim da naglasim da za sada nema sporazuma. Nadamo se da ćemo pokušati da smanjimo razlike, ali ne mislim da bi iko trebalo da greši jer postoje neke važne razlike koje treba premostiti“, rekao je Keri po dolasku u Ženevu.
Dolazak Kerija, britanskog sekretara Vilijama Hejga, ministara spoljnih poslova Francuske i Nemačke, Lorana Fabijusa i Gvida Vestervelea, nagoveštava da je pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN plus Nemačka više nego ikad blizu sporazumu.
Šefica diplomatije EU Ketrin Ešton koordiniše pregovorima u kojima iransku stranu predvodi ministar inostranih poslova Mohamad Džavad Zarif.
Očekuje se da će ona posredovati u trilateralnom susretu sa Kerijem i Zarifom.
Fabijus, koji je prvi doputovao u Ženevu, saopštio je da su pregovori teški. „Ima napretka, ali ništa još nije zaključeno.“
„Postoji šansa da se prihvati zajednički, jedinstveni pristup, uključujući i mapu puta o konačnom rešenju ovih problema“, rekao je u Moskvi šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
Visoki zvaničnik Stejt departmenta izjavio je da je Keri odlučan da uradi „sve što može“ da smanji razlike sa Islamskom Republikom. Cilj je da se onemogući da iranski nuklearni program napreduje do kapaciteta proizvodnje atomske bombe.
„Ovo je složen proces“, rekao je zvaničnik u Tel Avivu gde se Keri sreo sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom, koji iranske nuklearne aspiracije doživljava kao egzistencijalnu pretnju jevrejskoj državi.
Zvaničnik je rekao da je Keri odlučio da prekine svoju bliskoistočnu turneju kako bi otputovao za Ženevu, na poziv Ketrin Ešton.
Netanijahu je upozorio Kerija i evropske države da bi Iran mogao da dobije „posao veka“.
„Izrael to potpuno odbacuje, a to što kažem misle i mnogi u regionu, bez obzira na to da li to javno kažu ili ne“, izjavio je Netanijahu novinarima. „Izrael ovaj sporazum ne obavezuje i Izrael će učiniti sve što je potrebno da se odbrani i obezbedi sigurnost svojih ljudi.“
Izrael je u više navrata nagoveštavao da bi mogao vojno da udari na Iran ukoliko on u potpunosti ne odustane od nuklearnog programa, i upozoravao da se Iranu dopušta ono što Izrael proglašava rađanjem sposobnosti proizvodnje atomske bombe.
Iran ponavlja da su njegove nuklearne aktivnosti isključivo za mirnodopske svrhe i odbija da ih suspenduje.
Činjenica da bi sporazum mogao da bude konačno ostvaren posle decenije retoričkih sukoba i neprijateljstava izbacuje u prvi plan veliki zaokret u spoljnoj politici Teherana otkako je u junu za predsednika izabran umereni Hasan Ruhani.
U Ženevi sa Iranom pregovara Grupa 5+1 – pet stalnih članica SB UN, Britanija, Francuska, Kina, Rusija i SAD plus Nemačka. Iran je u prošlosti tražio da u pregovore budu uključena pitanja poput Avganistana, Iraka ili Sirije, ali šest sila je insistiralo da se fokusira samo na nuklearni program Teherana.
Islamska Republika, koja poseduje jedne od najvećih rezervi nafte i gasa na svetu, traži da šest sila ukinu oštre sankcije koje su uticale da tokom protekle dve godine dnevni prihod od prodaje nafte padne za čak 60 procenata.
U Ženevi se razgovara o delimičnoj suspenziji sankcija na period od oko pola godine. Ukoliko se postigne preliminarni dogovor, to bi bila tek prva faza u procesu daljeg pregovaranja koji bi trebalo da vodi konačnom sporazumu.
Jedna od glavnih ideja koja se razmatra tiče se postupne isplate oko 50 milijardi dolara iranskih fondova koji su godinama zamrznuti na računima po inostranstvu. Raspravlja se i o privremenom ublažavanju ograničenja iranske trgovine petrohemijskim proizvodima i vrednim metalima.
Obe strane imaju ograničen manevarski prostor jer zastupnici tvrde linije i u Teheranu i u Vašingtonu oštro kritikuju bilo kakav dogovor za koji veruju da pruža suviše ustupaka.
Jedan zapadni diplomata rekao je Rojtersu da bi izraelska ljutnja mogla da olakša posao Ruhaniju da sporazum progura skepticima iz moćne iranske bezbednosne i teološke elite.
objavljeno: 09.11.2013.
