Izvor: Blic, 13.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliži se početak napada na Irak
Bliži se početak napada na Irak
VAŠINGTON/LONDON/BRISEL (Beta-AP-Rojter-BBC) - Kriza oko Iraka ulazi u završnu fazu, a SAD se približavaju trenutku kada će morati da donesu odluku o započinjanju rata. Zbog toga je ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld naredio da u region Persijskog zaliva bude poslato još 62.000 vojnika, izjavio je jedan visoki američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. Predviđeno je da Amerika do 31. januara u regionu razmesti 150.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vojnika koji će učestvovati u razoružavanju iračkog režima od oružja za masovno uništenje.
Najveći britanski ratni brod, nosač aviona 'Ark rojal', isplovio je iz luke u Portsmautu, na čelu flote od 14 brodova, što je najveća formacija britanskih mornaričkih snaga u poslednjih 20 godina.
Komentatori u Londonu ocenjuju da bi britansko učešće u ratu protiv Iraka bi moglo biti i kraj političke karijere za premijera Tonija Blera. Taj rat, primećuje 'Sandej tajms', umnogome podseća na okolnosti iz vremena takozvane 'suecke krize' (1956. godine) kada je Britanija, zajedno sa Francuskom, izvršila invaziju na Suecki kanal i Egipat bez odobrenja UN i parlamenta u Londonu. Invazija se pretvorila u političku i vojnu katastrofu i tadašnji premijer Entoni Idn je morao da podnese ostavku. A Idn je bio najpopularniji britanski premijer u 20. veku, popularniji i od Čerčila. Pored rata protiv Iraka, premijer Bler ima i mnogo problema u Britaniji, počev od kriminala, korupcionaških afera, pa do velikog haosa u javnim službama. Na drugoj strani napad SAD na Irak čini se da je izvesan i do njega je ostalo još nekoliko nedelja, bez obzira na grozničave napore iračkih suseda da izdejstvuju puč protiv Sadama Huseina, ili da ga nagovore da ode u izgnanstvo, navodi se u godišnjoj studiji američke agencije 'Stratfor' koja se bavi globalnim strateškim istraživanjima. Irak bi se pre mogao pretvoriti u ratni glib nego u odskočnu dasku za dalji obračun sa Al Kaidom. Prema oceni ove agencije iz Teksasa, zagrevanje za vojnu intervenciju uobličava globalnu političko-ekonomsku aktivnost, a sam rat i njegove posledice nastaviće da oblikuju tu aktivnost tokom čitave 2003. No nije sigurno da će Vašington uspeti da iskoristi ratni zamah u Iraku za snaženje dejstava protiv Al Kaide, čije se geografsko srce nalazi u Pakistanu i Avganistanu.
Ova godina, prema navodima 'Stratfora', biće izdeljena na tri faze. Prva će biti prediračka, druga će biti iračka, a treća postiračka.
Istovremeno, ostatak sveta će se utrkivati da od Iraka načini glib za Ameriku. Ukoliko postigne brzu pobedu, Vašington će iskoristiti zamajac da pritisne okolne režime u cilju nastavljanja rata sa mrežom Al Kaida.
Uporedo sa ratnim pripremama vodi se i diplomatska inicijativa za rešenje situacije. Generalni sekretar Arapske lige Amr Musa upozorio je da bi rat protiv Iraka otvorio Pandorinu kutiju problema na Bliskom istoku. Istovremeno, egipatski predsednik Hosni Mubarak izjavio je u egipatskom gradu Tohka da bi američki napad na Irak 'dolio ulje na vatru' i imao razorne posledice po čitav region. I Evropa se protivi ratu. EU daje prednost diplomatiji nad ratom i insistira da se inspektorima UN za iračko naoružanje da više vremena, dok se Vašingtonu žuri i tvrdi da su diplomatska sredstva praktično već iscrpljena. Francuski predsednik Žak Širak je izjavio da je rat uvek najgore rešenje i da dolazi u obzir tek kada se iscrpu sva druga sredstva. Nemački kancelar Gerhard Šreder je po ko zna koji put rekao da se njegova zemlja neće priključiti eventualnoj međunarodnoj koaliciji u ratu protiv Iraka. Grčka, koja predsedava Evropskoj uniji u prvoj polovini godine, takođe je protiv rata i preduzeće diplomatsku akciju idućeg meseca na Bliskom istoku da bi sprečila napad na Irak.
