Izvor: Politika, 05.Mar.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliskoistočni tango
Izraelci i Palestinci planiraju da obnove pregovore u pokušaju da razreše bar neke sporne tačke u dugogodišnjem mirovnom procesu
Od našeg specijalnog izveštača
Tel Aviv, 5. mart – Izraelci i Palestinci će možda već u nedelju sesti za pregovarački sto, posle pauze nastale 2008. godine zbog sukoba u pojasu Gaze. Doduše, mogući mirovni pregovori se sada definišu kao takozvani indirektni razgovori, organizovani uz posredovanje Sjedinjenih Američkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Država koje očekuju da će najavljeni dolazak njihovog izaslanika za Bliski istok Džordža Mičela u Izrael u subotu uveče biti presudan – da već sledećeg jutra predstavnici Izraela i Palestinske uprave počnu indirektne razgovore.
Premda malo ko očekuje da će se u ovim pregovorima postići neki revolucionaran pomak, prema svemu sudeći, jedan od ciljeva je da se svojevrsni političko-pregovarački vakuum između Izraelaca i Palestinaca ispuni makar i bezuspešnim pregovorima, budući da su na ovom području i bezuspešni pregovori bolji nego nasilje kojem se olako pribegava.
Medijska saznanja o pripremi pregovora potvrdio je i izraelski premijer Benjamin Netanijahu rekavši da se Izrael nada da će početi indirektne pregovore sa Palestincima sledeće sedmice, za vreme Mičelove posete. Osim toga, ministri spoljnih poslova Arapske lige su protekle srede u Kairu podržali američki inicijativu za indirektne pregovore, ali su svoju podršku oročili na četiri meseca, ističući da neće biti nikakvog napretka bez potpunog zaustavljanja izgradnje izraelskih naselja na Zapadnoj obali.
Premda je prihvatanje palestinskog predsednika Mahmuda Abasa da se obnove pregovori plod velikog pritiska američkih, ali i saudijskih, jordanskih i egipatskih diplomata, upravo zvanična podrška Arapske lige Abasu daje svojevrsni alibi za to što ulazi u razgovore a nije ispunjen njegov prethodni uslov – da Izrael u potpunosti obustavi izgradnju izraelskih naselja na Zapadnoj obali koja je pod civilnom kontrolom Palestinaca.
Dok predsednik Mahmud Abas, ujedno i lider Fataha, već dobija kritike iz Hamasa da nema legitimitet za pregovore i da treba da se povuče sa funkcije palestinskog predsednika, izraelski dnevni list „Harec” prenosi da je proteklih nedelja izraelski predsednik Šimon Peres u privatnim razgovorima isticao da je mogućnost Netanijahua da postigne pomak u mirovnim pregovorima ograničena time što mu u vladi sede desničari. Prema Peresovom mišljenju, za napredak u mirovnim pregovorima Netanijahu bi morao da u vladajuću koaliciju pozove Kadimu, koju vodi donedavna šefica diplomatije Cipi Livni.
Izraelski predsednik je, prenose mediji, uveren da je Netanijahu zaista zainteresovan da napravi istorijski korak kad su u pitanju odnosi sa Palestincima. Međutim, Peresova ideja zasad nema šanse budući da je sukob između Netanijahua i Livnijeve u poslednje vreme sve žešći. Cipi Livni je nedavno direktno optužila Netanijahua da pokušava da pocepa Kadimu tako što želi da sedam i više članova ove partije priđe njegovoj koaliciji.
S druge strane, u Izraelu je sve aktuelnija afera o kriminalnim radnjama u koje je navodno umešan šef diplomatije Avigdor Liberman, tako da to dodatno zakuvava političku scenu, jer se u javnosti postavlja pitanje da li će Liberman ukoliko da ostavku na ministarsku funkciju povući iz vlade i svoje kolege iz partije Izrael moj dom. Iz Likuda, pak, tvrde da Netanijahu neće odustati od sadašnjih koalicionih partnera.
Buduće pregovore dodatno komplikuju i kritike, pa se tako Netanijahuu zamera da je pristajanjem na indirektne pregovore navodno pristao i na internacionalizaciju mirovnog procesa u kojem će odlučujuću reč imati organizacije poput UN, EU ili Arapska lige. Abasu se, pak, zamera da je pristajanjem na podršku Arapske lige navodno pogazio princip nezavisnog palestinskog donošenja odluka, koji je ustanovljen za vreme Jasera Arafata.
Prema rečima Netanijahua, njihov prevashodni cilj bio je da se uspostavi mir kroz direktne pregovore, ali da oni (Izraelci) ne insistiraju nužno na tom načinu.
„Ranije sam govorio da je uobičajeno da je za tango neophodno dvoje, ali u ovom slučaju možda je neophodno troje. Ovi pregovori će zahtevati malo koraka i nazad i napred, ali Izrael sada nije, niti je ikada bio, prepreka za pregovore”, rekao je izraelski premijer.
Inače, prva tema u ovom „bliskoistočnom tangu” biće pitanje granica i postoje velika očekivanja da možda dođe do dogovora o tome – koje će biti granice Izraela i buduće palestinske države. Sledeće na redu biće pitanje izgradnje naselja na Zapadnoj obali, a potom najteži problemi – pitanje povratka palestinskih izbeglica koje su 1948. godine napustile svoje domove u Izraelu, kao i pitanje statusa grada Jerusalima – koji su obe nacije proglasile za glavni grad svojih država.
Dok je pitanje suživota Izraelaca i Palestinaca svakodnevica u Jerusalimu, ovde u Tel Avivu to nije tema. Štaviše, svakog leta izraelski i palestinski gej aktivisti zajedno prošetaju centrom ovog grada u čuvenoj gej paradi, dok je taj stepen međuetničke tolerancije i poštovanja manjinskih gej prava i dalje nezamisliv u Jerusalimu.
Nenad Radičević
[objavljeno: 06/03/2010]
