Izvor: Politika, 10.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bler merka briselsku fotelju
Eventualna kandidatura britanskog eks-premijera za predsednika EU već izaziva protivljenja
Budući predsednik Evropske unije, odnosno stalni predsednik Evropskog saveta, slučajno ili ne, prema mnogim procenama biće upravo osoba koja je 2002. godine predložila uvođenje ove funkcije – Toni Bler. Iako nije zvanično najavio svoju kandidaturu, bivši britanski premijer već je „viđen” kao prvi predsednik EU „od krvi i mesa”, umesto sadašnjeg rotirajućeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsedavajućeg na čijem mestu su se svakih pola godine smenjivale pojedine države EU.
Lisabonskim ugovorom utvrđeno je da će od sledeće godine biti uvedena funkcija stalnog predsednika EU, kojeg će birati premijeri i predsednici država članica i to na mandat od dve i po godine, sa mogućnošću reizbora. Da li će Toni Bler ući u istoriju kao Džordž Vašington Evropske unije i za oko dva veka osvanuti na novčanici od 100 evra, zasad je neizvesno. Međutim, imajući u vidu da je Internetom već krenula kampanja protiv Blera, opravdano je procenjivati da je veliki američki prijatelj, koji je uveo Veliku Britaniju u napad na Irak, najozbiljniji kandidat.
Kampanju „Zaustavite Blera” protekle sedmice započela je na Internetu proevropska blogerska zajednica „Juropijan tribjun” sa sedištem u Francuskoj, u želji da prikupi milion potpisa protiv Blerove kandidature za najvišu funkciju u EU.
Prema rečima Žeroma Gulijeta, pariskog bankara koji je deo ove onlajn grupe, ideja o ovoj kampanji nastala je spontano jer Toni Bler oličava mnoge stvari koje oni ne vole.
„Ovo nije kampanja ostatka Evrope protiv Britanije. Ona je usmerena protiv njega i onoga što on zastupa, naročito zbog toga što je previše blizak Džordžu Bušu”, rekao je Gulijet za londonski „Telegraf”.
Međutim, bliskost američkoj administraciji i rat u Iraku nisu jedini Blerovi gresi, jer mu blogeri ali i veliki broj evropskih političara zamera to što kao premijer nije učinio dovoljno da Velika Britanija bez ikakvih rezervi bude deo evropske porodice.
Uprkos tome što je francuski predsednik Nikola Sarkozi prošlog meseca uz velike pohvale na izvestan način najavio Blerovu trku za predsednika EU, Žan-Pjer Žuje, francuski državni sekretar za evropske poslove izjavio je nedavno da bivši britanski premijer ne ispunjava sve kriterijume za ovu funkciju jer njegova zemlja ne učestvuje u nekim važnim evropskim politikama.
„Da bi postao predsednik Evropskog saveta EU neophodno je biti vođa, treba učestvovati u svim oblicima evropske solidarnosti, bila to zona evra ili šengenski prostor”, rekao je Žuje za televizijski kanal BFM-TV, dodajući kako Toni Bler, iako nije sporno da ima kvalitete lidera, ima i mnogo mana.
Kandidaturi bivšeg britanskog premijera protive se i bivši francuski predsednik Valeri-Žiskar D'Esten, bivši premijer Eduar Baladir i Aleks Poniatovski, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Nacionalne skupštine.
Međutim, Gordon Braun, aktuelni premijer Velike Britanije, pozvao je svog prethodnika na toj funkciji da što pre započne kampanju u borbi za mesto prvog predsednika EU, pod uslovom da Bler stvarno teži ka toj dužnosti.
Sam Toni Bler još nije dao nikakve zvanične izjave u vezi sa svojim evropskim ambicijama, ali britanski listovi objavili su da eks-premijer uveliko, sa ljudima od poverenja, razmatra mogućnost podizanja kandidature. Prema izvorima „Gardijana” iz Blerovog okruženja, bivši premijer još nije doneo konačnu odluku, ali da bi veoma rado prihvatio mesto predsednika ako dobije realna ovlašćenja u oblastima odbrane i trgovine. Specijalni izaslanik za Bliski istok, prema svemu sudeći, ima samo velike ambicije tako da ne bi napuštao milionsku konsultantsku platu u zamenu za samo protokolarnu funkciju predsednika EU sa godišnjom platom od oko 300.000 evra.
Budući da je po ovom pitanju Lisabonski ugovor veoma uopšten, da li će ova funkcija biti pandan američkom predsedniku zavisi isključivo od ličnosti izabranog kandidata. Ustoličenje Blera, ipak, može da pokvari ili odloži za pola godine kašnjenje ratifikacije Lisabonskog ugovora, koju je neophodno završiti pre polovine decembra 2008. godine.
Nenad Radičević
[objavljeno: 11/02/2008]
