Izvor: B92, Beta, Tanjug, 29.Jan.2010, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bler:Sadam nije bio najveća pretnja
Toni Bler (FoNet, arhiva)
London -- Bivši britanski premijer Toni Bler priznao je da Sadam Husein nije bio najveća pretnja posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001.
U svedočenju pred istražnom komisijom, koje je počelo pre podne, a završilo se pre manje od sat vremena, Bler je priznao da Sadam Husein nije bio najveća pretnja, ali da je njegovo svrgavanje bila ispravna odluka. On je rekao i da su napadi na SAD bili prekretnica, jer se posle tog događaja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << promenila procena rizika, da teroristi mogu da dođu do oružja za masovno uništenje.
Ispred zgrade u kojoj je održano saslušanje Tonija Blera, demonstracije gnevnih iračkih iseljenika i porodica nekih od 179 poginulih britanskih vojnika.
Na transparentima su bili natpisi "Bler je ratni zločinac" i "Zaustavite rat".
Za to vreme, Bler koji je kako su preneli mediji, izgledao napeto, čvrsto držeći dokumenta, seo je pred istražnu komisiju kojoj je vlada dala mandat da detaljno ispita događaje koji su doprineli odluci Londona da se uključi u invaziju na Irak 2003. godine.
Bivši premijer je na početku šestosatnog saslušanja, objasnio da su napadi na Ameriku 11.septembra bili prelomni trenutak.
"Sve do 11.septembra mislili smo da je Sadam Husein opasan, ali smo verovali i da je vredelo ulagati maksimalne diplomatske napore da se taj režim obuzda. Ključna stvar posle terorističkih napada na Ameriku, bila je procena da su pretnje po bezbednosti daleko veće", rekao je Bler.
Bivši premijer je rekao da je, motivisan strahom od novog još smrtonosnijeg napada, razmatrao da pošalje snažnu poruku da režimi koji razvijaju oružje za msaovno uništenje moraju to da prestanu.
Odgovarajući na pitanje koje je dugo trn u oku britanske javnsti, Bler je naglasio da između njega i tadašnjeg američkog predsednika Buša nije bilo tajnog dogovora.
"Mi smo se na sastanku složili da Sadam Husein mora poštovati međunarodne obaveze, a ja sam javno na konferenciji za novinare, rekao da je metod kojim će to biti postignuto ostaje otvoreno pitanje, ali i da ću se vojnoj akciji pridružiti ako ne bude diplomatskog rešenja"", kazao je on.
Na pitanje da li su u javnosti preuveliučavani izveštaji o Sadamovom oružju kako bi se opravdala invazija, Bler je rekao da bi se priključio intervenciji i da tih izveštaja nije bilo.
Predsedavajući komisiji Džon Čilkot podsetio je uoči saslušanja da će biti razočarani oni koji se nadaju da će Bler biti u problemima, jer kako je rekao istraga nije suđenje.
Odluka o slanju 45.000 britanskih vojnika u Irak, najkontroverznija koju je Bler doneo tokom 10-godišnje vladavine, izazvala je podele i optužbe da je premijer obmanuo javnost u vezi sa razlozima za ulazak u rat.
