Izvor: Politika, 28.Jun.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blago na kraju puta
Kraj političke i po svemu sudeći skori početak robijaške karijere Roda Blagojevića
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Želela sam da glasam da nije kriv, ali dokazi su bili toliko očigledni da zaista nisam mogla”, izjavila je jedna od članica porote na konferenciji za štampu, u ponedeljak po podne u Čikagu, pošto je pre toga saopštena odluka da je Rod Blagojević kriv za 17 od 20 tačaka optužnice za političku korupciju, iznudu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i druga slična krivična dela koja je počinio dok je bio guverner države Ilinois.
Kako su izvestili američki mediji, „Blago” je, kako glasi njegov često korišćeni nadimak, saopštavanje odluke 12-člane porote (pri čemu su 11 porotnika bile žene) pratio sa nevericom. Njegova supruga Pet, koja je bila pored njega, zaplakala je i pre nego što je odluka pročitana do kraja. A posle svega, nije bilo ni uobičajene konferencije za štampu, kojima je završavano svako ročište i u prvom i u obnovljenom procesu.
„Ako sam nešto naučio, to je da treba manje da govorim”, rekao je samo Blagojević pre nego što je ušao u džip koji ga je odvezao kući, gde će, do 25. avgusta, čekati na izricanje presude.
Bio je to neslavan kraj jedne političke karijere koja je u jednom momentu ličila na ono što se opisuje kao „američki san”: da svako iole sposoban, ako je dovoljno vredan i uporan, može da postigne sve što poželi. Sin siromašnog Radislava Blagojevića, imigranta iz okoline Kragujevca i Mile (devojačko prezime Govedarica) iz Gacka u Bosni, u ranoj mladosti je raznosio pice, prao sudove i radio u klanici da bi porodica mogla da plaća račune. Onda je uspeo da završi fakultet (prava), a dobrom ženidbom, zahvaljujući uticajnom tastu, otvorena su mu vrata političke karijere.
Kao član Demokratske partije, prvo dobija izbore za člana skupštine Ilinoisa, a 1998. i 2000. pobeđuje republikanske protivnike na izborima za Predstavnički dom Kongresa. Kad je 2003. uspeo da postane i guverner Ilinoisa, pa da 2006. osvoji i drugi mandat, nije odoleo iskušenju da izjavi kako bi jednog dana mogao da se useli i u Belu kuću.
Ti snovi su presečeni 9. decembra 2009, kada su u ranu zoru inspektori Ef-Bi-Aja pokucali na njegova vrata i saopštili mu da ga hapse zbog korupcije. Mesec dana kasnije, skupština Ilinoisa ga sa 114:1 glasova razrešava guvernerskog položaja.
Na prvom suđenju porota nije mogla da postigne konsenzus o 23 od ukupno 24 tačke optužnice. Blagojević to proglašava dokazom svoje nevinosti, a čak i mediji počinju da se kolebaju nije li ono za šta je optužen možda samo uobičajeno političko pogađanje, doduše u nešto ekstremnijem vidu.
Glavni razlog zbog kojeg je Blagojević optužen i uhapšen bila je „razložna sumnja” da je pokušao da naplati svoje guvernersko ovlašćenje da imenuje naslednika Baraka Obame u Senatu, koje je ostalo upražnjeno posle njegove pobede na predsedničkim izborima.
Na osnovu oko 500 sati telefonskih razgovora Blagojevića sa saradnicima, koje je tajno snimio Ef-Bi-Aj, vidi se da je on imao u vidu različite opcije: od nekog mesta u Obaminoj vladi za sebe, do obilatih priloga za njegov politički fond. Jedna od najcitiranijih rečenica iz ove bogate fono-arhive jeste ona u kojoj kaže: „Dobio sam ovu stvar, ona je j… zlatna i neću da je dam za j… ništa.”
Dug i sočan jezik je karakteristika svih Blagojevićevih razgovora, što samo po sebi nije krivično delo. Iako je suđenje bilo lokalno, dobilo je međutim nacionalne dimenzije, pre svega zbog Blagojevićevih veza sa drugim poznatim ličnostima iz Čikaga, na prvom mestu Baraka Obame (koji ga je podržao u kampanji za guvernera), i Rama Emanuela, šefa Obaminog predsedničkog kabineta u prve dve godine mandata (koji je u međuvremenu postao gradonačelnik Čikaga). Odbrana je htela da i Obamu pozove za svedoka, ali u sudnici se pojavio samo Emanuel koji nije imao da kaže ništa senzacionalno.
Na prvom procesu optužnica je izgleda bila isuviše komplikovana da bi porota mogla da se usaglasi o krivici ili nevinosti optuženog. U ponovljenom suđenju, ona je pojednostavljena i koncentrisala se uglavnom na glavni elemenat: korupciju u obavljanju službene dužnosti. Pa ipak, porotnicima je trebalo punih devet dana većanja da se izjasne.
Krivica po jednoj tački optužnice dokazana na prvom suđenju, Blagojevića može da košta pet godina zatvora. Ostalih 17 tačaka mogu da mu donesu čak do 300 godina (kazne za pojedinačna dela ovde se sabiraju), ali se prognozira da će biti osuđen na oko 20 godina. Olakšavajuća okolnost je da se, uprkos očiglednoj nameri, optuženi nije okoristio. Odbrana će zato nastojati da iznudi još jedan proces, za šta su izgledi sasvim mali. „Blago” je, kako stvari stoje, ipak na kraju puta, zatvorivši krug od trnja do zvezda, opet u trnju.
--------------------------------------------------------
Korupcija kao tradicija
Vašington – Rod Blagojević je četvrti guverner Ilinoisa koji odlazi u zatvor zbog korupcije. Njegov prethodnik Džordž Rajan (1999–2003) trenutno izdržava kaznu od 6,5 godina u jednoj federalnoj ustanovi, Don Voker (1973–1977) za bankarsku proneveru osuđen je na godinu i po, Oto Krener (1961–1968) zbog mita na tri godine, a Vilijem Streton (1953–1961) bio je optužen za poresku utaju, ali je kasnije oslobođen.
Milan Mišić
objavljeno: 29.06.2011.
