Izvor: Politika, 19.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši terorista u čuvenom pozorištu
Političari traže ostavku intendanta Berlinskog ansambla zato što nudi praksu Kristijanu Klaru po izlasku sa robije, saosećajući sa njim
Poznati, i provokativni, reditelj i intendant još poznatijeg Berlinskog ansambla Klaus Pejman šokirao je jedan deo nemačke političke elite.
Generalni sekretar konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Ronald Pofala zatražio je Pejmanovu ostavku zbog njegove javno saopštene spremnosti da bivšeg pripadnika terorističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organizacije Frakcija crvene armije (RAF) Kristijana Klara prihvati, posle izlaska sa dugogodišnje robije (dvadeset četiri godine do sada), kao praktikanta u pozorištu.
Reditelj se uopšte ne uzbuđuje zbog toga. Naprotiv. U intervjuu za elektronsko izdanje "Špigla", veliki reditelj brani taj svoj stav i kritička stanovišta svog "štićenika" o kapitalizmu, prelazeći i sam u žestoku ofanzivu protiv "Bušovog globalnog sistema" i sistema zapadne demokratije "bez budućnosti".
Kristijan Klar je nedavno, u času kada se u javnosti uveliko govorilo o nameri predsednika republike Horsta Kelera da ga pomiluje, uputio poruku iz zatvorske ćelije organizatorima berlinskog skupa o Rozi Luksemburg, u kojoj je izrazio uverenje da nije daleko "kraj kapitalizma".
Tragična ličnost
Na političkoj sceni došlo je do prave uzbune zbog toga. Klar je označen kao "nepopravljivi ubica" koji se nije odrekao revolucionarnih ubeđenja ni posle toliko godina robije. Šef države je upozoren da odustane od eventualne namere da ga pomiluje i time teško "povredi žrtve".
Reditelj Pejman je jedan od retkih koji pokušava da se suprotstavi ovoj lavini. Za njega je Kristijan Klar "tragična figura", a ne ona vrsta ljudi koji "siluju i ubijaju" ili to čine iz koristoljublja. On pokazuje otvorene simpatije prema Klarovoj "kritici kapitalizma". Ako je ona formulisana "levičarski staromodno", to još ne znači da je i pogrešna. Klar tek treba da se navikne, posle toliko godina robije i izolacije, na savremeni jezik, kaže Pejman.
Reditelj, oštro "secira" Bušovu i zapadnoevropsku demokratiju zbog naraslog nasilja, erozije svih moralnih načela, korumpiranih političara, sindikata i menadžera i jednoj "mladosti bez boga".
Na pitanje kakvu alternativu vidi, i opasku da se Klar zalaže za socijalizam marksističkog tipa i diktaturu koja je doživela krah, Pejman upozorava da "krah komunističkih diktatura ne legitimiše diktaturu kapitala".
Snovi i traume
Pejman rat terorista RAF-a protiv države smešta u istorijski kontekst onovremenih velikih društvenih lomova koji su pokrenuli "najbolji deo mladih", od Berklija, Pariza do Praga, i širom sveta, koji su "tražili nove puteve". Iz te struje izdvojila se i ona teroristička, koja je verovala da će atentatima nešto učiniti protiv masovnih ubistava u Vijetnamu i bede u trećem svetu, citirajući Brehta da tamo gde "vlada nasilje, samo nasilje pomaže". Bez tog istorijskog konteksta ondašnji rafovci su samo nemilosrdne i hladne ubice, a ključno pitanje u ozbiljnim društvenim suočavanjima i raspravama bi moralo biti: kako se to jedan veliki san tako jezivo završio i san o oslobođenju pretvorio u terorističku moru?
Zbog toga je Kristijan Klar za Pejmana "tragična ličnost" i otuda njegovo razumevanje i želja da mu pomogne angažovanjem u pozorištu, iz razumevanja za njegovu ličnu tragiku i tragiku jedne generacije koja se našla na stranputici, "sanjajući san o jednom boljem svetu".
Bacajući time rukavicu u lice delu političke elite i javnosti, Pejman očigledno svesno ulazi u još jednu bitku. U prkosnoj poruci generalnom sekretaru CDU on naglašava da sam odlučuje o sopstvenoj ostavci i da se neće povući.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 19.03.2007.]
.jpg)
