Izvor: Blic, 22.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za srpske glasove
Bitka za srpske glasove
Do predsedničkih izbora u SAD je ostalo još 11 dana, a sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Džordž Buš i Džon Keri uživaju identičnu podršku birača. Što znači da će u ovogodišnjoj trci za prvog čoveka Amerike svaki glas biti važan, pa i onaj koji pripada Amerikancima srpskog porekla, čiji se broj kreće između jednog i dva miliona.
O tom broju su verovatno razmišljali i u izbornom štabu Džona Kerija koji je izdao novo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << saopštenje po pitanju Balkana, a pre svega Kosova.
Keri, kandidat demokrata, objavio je na svom sajtu pismo upućeno glasačima u SAD poreklom sa Balkana, u kome poručuje da će njegova administracija, ukoliko bude izabran, raditi na tome da sve balkanske države postanu članice NATO.
'Sve te (balkanske) zajednice već generacijama imaju snažnu tradiciju da održavaju bliske veze sa svojim porodicama i prijateljima u otadžbini' i tako 'pomažu Americi da pridobije prijatelje i uticaj, savetuju nas o prilikama i pretnjama i pomažu nam da gradimo saveze koji štite naše prijatelje i promovišu naše vrednosti', napisao je Keri.
Keri je u tom pismu poručio da budući status Kosova treba da bude odlučen 'što pre', ali 'u skladu sa Rezolucijom 1244 UN'.
Kandidat demokrata naveo je i to da bi njegova administracija insistirala na 'punim garancijama za politička, kulturna i ljudska prava za sve ljude na Kosovu', kako bi se dostiglo 'rešenje koje ispunjava legitimne težnje albanske većine'.
Vođstvo na Balkanu
Kao primer saveza koje su SAD uspostavile sa balkanskim narodima, Keri navodi da su se 'trupe iz Albanije pridružile našoj (američkoj) vojsci u Avganistanu i Iraku', a da su 'Srbi bili odani saveznici Amerike u dva svetska rata i po užasnu cenu koju je platilo njihovo stanovništvo'.
Keri je obećao i da će ponovo uspostaviti američko vođstvo na Balkanu, istakavši da veruje da su 'stabilnost, demokratija i prosperitet na Balkanu u najvećem interesu Amerike'.
Nema podele Kosova
Džon Keri je optužio administraciju aktuelnog predsednika Džordža Buša da je 'okrenula leđa regionu, ne uspevši da do kraja pomogne demokratskim vladama u Hrvatskoj i Srbiji da pruže bolji kvalitet života svojim građanima'.
On se, takođe, usprotivio promeni teritorije Kosova ili njegovoj podeli po etničkim linijama.
Obrad Kesić, ugledni analitičar iz Vošingtona, za 'Blic' ističe da su zbog tesne trke glasovi etničkih manjina postali izuzetno važni, naročito u takozvanim sving državama, u kojima se često menjaju rezultati, a u kojima se zapravo i odlučuje o tome ko će biti novi predsednik Amerike. Birači srpskog porekla sa pravom glasa tako su se među ostalim etničkim zajednicama našli na meti izbornih štabova Buša i Kerija:
'Pre svega, teško je utvrditi koliko u Americi ima birača srpskog porekla, procene su između jedan milion i dva miliona. Međutim, veliki broj njih je druga ili treća generacija iseljenika koji svoje poreklo vide kao daleku prošlost i oni se ne identifikuju sa njom. Sve etničke zajednice su postale veoma važne u ‘sving državama’ gde će rezultati Kerija i Buša biti jako izjednačeni. Njih ima ukupno deset u Americi, a Srbi u većem broju nastanjuju Viskonsin, Mičigen, Pensilvaniju i Ohajo, dok ih je nešto manje u Nju Džersiju i Floridi. Glasovi Srba jesu važni, ali mnogo je važnija povezanost pravoslavaca, čiji je broj znatno veći. Posle bombardovanja Srbije 1999. godine Al Gor izgubio je veliku podršku pravoslavaca koji su bili ogorčeni na Ameriku. Grci kojih je mnogo više od Srba u Americi, kao i Bugari i Jermeni koji su privatno naklonjeniji Demokratskoj stranci i Džonu Keriju, distancirali su se', kaže Kesić.
On dodaje da bez obzira na to ko pobedi na predsedničkim izborima u SAD, neće doći do velike ili nagle promene američke spoljne politike na Balkanu:
'Amerika je pre svega na spoljnom planu preopterećena drugim prioritetima i to su Irak i globalni rat protiv terorizma, dok je na unutrašnjem planu to ekonomija.'
Novi kadrovi
Kesić ističe da će spoljna politika Amerike na Balkanu zavisiti i od ljudi koji budu postavljeni na ključna mesta. Jedan od pretendenata na mesto državnog sekretara SAD u kampanji Džona Kerija iz Demokratske stranke jeste Ričard Holbruk, dobro poznat ovdašnjoj javnosti ali i Srbima u Americi po zalaganju za nezavisnost Kosova:
'Holbruk je u kampanji dao nekoliko izjava koje idu na ruku Albancima i založio se za nezavisnost Kosova. Posle takvih izjava izborni štab i Džon Keri distancirali su se od takvih izjava ističući da će to pitanje rešavati u skladu sa rezolucijom UN.'
Alen L. Dukal, savetnik za spoljne poslove pri Ambasadi SAD u Beogradu, potvrđuje da neće doći do velikih promena u spoljnoj politici SAD, naročito na Balkanu:
'Znam da se u Beogradu puno govori o tome ko će biti novi državni sekretar Amerike, ali spoljna politika neće se drastično promeniti. Mislite da će Keri ukoliko pobedi nešto promeniti u Gvatemali? Neće. Tako je svuda. Spoljna politika Amerike je poput ‘Titanika’ i ne menja tako lako kurs. Balkan je bio i ostao važna tačka naše spoljne politike, dosta je uloženo u ovaj region i mi ćemo zadržati prisustvo ovde.' Aleksandar Petrović
