Izvor: Danas, 26.Dec.2014, 00:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za kuću Deda Mraza
Jedan kanadski ministar je pre nekoliko godina ponosno izjavio da je Deda Mraz građanin Kanade. Najzad, njegova kuća i fabrika igračaka su na Severnom polu koji, smatra ministar, pripada Kanadi.
Mada ovo nije komentarisao, jasno je da je Deda Mraz juče, krenuvši na put oko sveta, mogao da odabere nekoliko pasoša. Privatna mini podmornica postavila je 2007. rusku zastavu baš kod njegove navodne kuće. A pre dve nedelje je Danska, koja ima suverenitet nad Grenlandom, ispostavila >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << svoje teritorijalne zahteve u koje spada i Severni pol.
Upućujući svoj zahtev Komisiji Ujedinjenih nacija za granice kontinentalnog grebena Danska se pridružila „velikoj igri“ našeg doba: takmičenje za ekonomsku prevlast nad velikim delom Arktika. A zahtevi Danske su znatni. Ne samo što traži suverenitet nad svim između Grenlanda i Severnog pola, ona svoje zahteve proširuje na gotovo 900.000 kvadratnih kilometara, do Ruske ekonomske zone s druge strane pola - što je oblast 20 puta veća od Danske.
Kako oceniti zahteve država prema grebenu Lomonosov, arktičkoj formaciji koja počinje na dnu mora i širi se 1.800 kilometara od Grenlanda prema Istočnosibirskom kontinentalnom sprudu. Svi se slažu da je to greben. Ključno pitanje jeste da li je to produžetak Grenlanda ili Istočnosibirskog spruda.
Danska, zajedno sa vladom Grenlanda, sada tvrdi da je produžetak Grenlanda i traži pravo da proširi svoju ekonomsku zonu širom ogromne oblasti na krovu sveta. Iako se još ništa ne zna o zahtevu koji će Rusija predstaviti na proleće, nema sumnje da će ta zemlja tvrditi suprotno.
A šta je sa Kanađanima i njihovim zahtevima? To još ostaje da se vidi, ali bilo je izveštaja da je premijer Stiven Harper nezadovoljan nedovoljnom agresivnošću kanadskih naučnika da se založe za kanadsku stvar.
Ipak, bez obzira na svu galamu o „trci za Arktik“, i uprkos ledenoj atmosferi među pretendentima, malo je razloga za strah od sukoba. Prema odredbama Deklaracije iz Ilulisata iz 2008. sve zemlje koje se graniče sa Severnim ledenim okeanom složile su se da svoje zahteve reše na miran način u skladu sa Konvencijom UN o pomorskom pravu. Prema dogovorenoj proceduri, prvo će komisija UN-a prosuditi imaju li zahtevi smisla. Ako se oni preklapaju, što je vrlo verovatno, održaće se bilateralni pregovori.
Takvi razgovori, blago rečeno, mogu da potraju. Norveška i Rusija su decenijama pregovarale o daleko manjem teritorijalnom razgraničenju.
I Danska i Rusija su značajne resurse posvetile istraživanju grebena Lomonosov. Danska je iznajmila švedske ledolomce za više ekspedicija, dok je Rusija angažovala posebne podmornice da uzme uzorke sa grebena i okeanskog dna.
Arktički region oduvek je bio strateški vitalan za Rusiju; iz njega potiče, grubo govoreći, 85 odsto proizvodnje ruskog prirodnog gasa, pretežno iz Zapadnog Sibira. Kremlj je uspostavio novu vojnu komandu za Arktik i užurbano otvara vazduhoplovne baze i radarske stanice duž ruske arktičke obale.
Ali te nove ruske baze su veoma daleko od, praktično, bilo čega. Uz to, klima je surova. Kada su komandanta kanadske vojske pitali šta bi učinio kada bi strani vojnici napali daleki sever Kanade, odgovorio je da bi poslao ekspediciju da ih spasi. Mada se Rusija nadala brzom uvećanju pomorske trgovine duž rute Severnog mora, ona je ove godine opala za 77 odsto.
Naravno, ulozi su suviše veliki za Kanadu, Dansku i Rusiju da bi dozvolile da udaljenost i nepristupačnost regiona budu razlog da posustanu u svojim zahtevima. Kada se granice poput ovih jednom utvrde važe za svagda, a niko ne zna kakva otkrića, tehnologiju i šanse budućnost može da donese.
Ali za sada ni Deda Mraz niti bilo ko drugi treba da ima razloga za brigu. O prirodi grebena Lomonosov razgovaraće se u godinama koje dolaze, a njegove i naše misli biće upravljene na mnogo hitnije teme.
Autor je bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske
