Izvor: Blic, 18.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za jedinstvo u EU
Bitka za jedinstvo u EU
BRISEL (BBC-Tanjug) - U atmosferi duboke podeljenosti ministri inostranih poslova Evropske unije (EU) sastali su se juče u pokušaju da pronađu zajednički jezik kojim će sve članice govoriti o Iraku, a njima su se u tom naporu sinoć pridružili i lideri EU na neformalnom samitu Unije u Briselu. 'Verujem da su svi svesni činjenice da je rat poslednje čemu bi trebalo pribeći', izjavio je uoči samita visoki predstavnik EU za spoljnu politiku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i bezbednost Havijer Solana. On se založio za mirno rešenje iračke krize, što znači da bi inspektorima UN za iračko naoružanje trebalo dati više vremena da okončaju posao u Iraku.
O podeljenosti u EU svedoči i činjenica da uoči samita nije sačinjen uobičajeni nacrt zajedničkog saopštenja i to je očigledno ostavljeno ministrima inostranih poslova da urade u poslednjem trenutku. Značaj samita pojačava i učešće generalnog sekretara UN Kofija Anana, što se zaista retko dešavalo u istoriji okupljanja na vrhu Unije.
Kako je nagovestio predsedavajući Unije, šef grčke diplomatije Jorgos Papandreu najmanji zajednički imentitelj dva oštro suprotstavljena bloka unutar Unije je da se rešavanje iračke krize prepusti Savetu bezbednosti UN i insistiranje na njegovoj vodećoj ulozi u tome. Funkcioneri Saveta ministara Unije su ocenili da je ishod sednice Saveta bezbednosti prošlog petka ojačao stavove onih članica Unije koje su ubeđene da se mora dati više vremena i prostora diplomatskoj akciji i nastojanjima UN u Iraku, u odnosu na one koji su tvrdili da je vreme praktično isteklo. Cilj samita je, tvrde diplomatski izvori, da se potvrdi ključna i prvenstvena uloga UN za uklanjanje zabranjenog oružja u Iraku, uz nedvosmislen stav da je rat za to poslednje rešenje. Britanski premijer Toni Bler je u pismu grčkom premijeru Kostasu Simitisu zatražio da se u mogući dogovor petnaestorice obavezno ugradi stav da je rat poslednje rešenje i da nijedna zemlja EU to ne može isključiti ako to služi autoritetu Saveta bezbednosti. Ključni stav EU na samitu bi mogao biti i isticanje privrženosti strategijskom savezništvu sa SAD jer, kako se kaže, niko ne želi da se produbi jaz između Evrope i Amerike.
U nedavnom pismu osam evropskih lidera naglašena je potreba za solidarnošću sa SAD i insistiralo se na stavu da Sadam Husein mora da bude razoružan. Potpisnici teksta implicitno su stali na stranu vojne akcije protiv Iraka u slučaju da se to pokaže neophodnim. Za britanskog premijera Tonija Blera značaj pisma je u tome što ono pokazuje da vlada u Londonu nije usamljena u podršci Bušovoj administraciji. Inicijativa je, međutim, otkrila i duboke podele unutar Evrope povodom politike Vašingtona prema Iraku.
Značajno je da su sve zemlje istočne Evrope, buduće članice EU, potpisale otvoreno pismo podrške politici Buša i da je upravo te zemlje američki ministar odbrane Ramsfeld nazvao 'novom Evropom' dok je istovremeno Francusku i Nemačku sa potcenjivanjem opisao kao 'staru Evropu'.
Belgijski premijer Gi Ferhofštat je juče pred početak samita izjavio da kompromisna odluka NATO o početku vojnog planiranja pomoći Turskoj predstavlja 'dobar početak' i za EU. Dogovor u NATO
BRISEL (BBC-AP) - Članice NATO pakta postigle su dogovor o rešavanju spora povodom vojne pomoći Turskoj u slučaju rata u Iraku koji je otvorio, po opštoj oceni, najdublju krizu u istoriji Alijanse.
Sporazum je postignut na sastanku Vojnog komiteta za planiranje u kojem Francuska, koja je uz Nemačku i Belgiju vetom blokirala slanje opreme u Tursku, nije član. 'Nadvladala je solidarnost saveznika. Članice Saveza su preuzele svoju kolektivnu dužnost prema Turskoj kojoj trenutno preti opasnost', rekao je generalni sekretar NATO Džordž Robertson.
Žak Mijar, član spoljnopolitičkog komiteta francuskog parlamenta izjavio je da 'Francuska veruje da je ovde reč o tehničkom ili vojnom sporazumu koji nema prvenstvo nad rezolucijom UN'.
