Izvor: Vostok.rs, 24.Avg.2013, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za istoriju se nastavlja
24.08.2013. -
Zavera dvojice diktatora, grubi strateški propust ili smišljeni geopolitički manevar? U noći između 23. i 24. avgusta 1939. godine Josif Staljin je posle potpisivanja Sporazuma o nenapadanju sa Trećim Rajhom podigao zdravicu za nacističkog lidera Adolfa Hitlera. Posle 74 godine sporovi o značenju Pakta izlaze sve više van okvira istorijskih diskusija – istorija ostaje instrument ideologije i sredstvo međunarodne borbe.
Sam tekst Sporazma o nenapadanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << između Nemačke i Svojetskog Saveza – tako zvuči zvanični naziv dokumenta – predviđao je obavezu strana da se suzdržavaju od napada jedna na drugu i da poštuju neutralnost u slučaju vojne agresije treće zemlje. Međutim, slične garancije su normalna međunarodna praksa – da podsetimo, slični sporazum je sa fašističkom Nemačkom u decembru 1938. potpisala, na primer, Francuska, a Varšava je još 1934. dobila od Berlina garancije o nenapadanju.
Pokušaji da se revidira suština i značaj sovjetsko-nemačkog sporazuma započeli su na Zapadu nešto pre početka perestrojke u Sovjetskom Savezu. U godinama hladnog rata, za vreme oštrog sukoba kapitalističkog i komunističog bloka, Zapad se u celini slagao sa sovjetskim tumačenjem događaja i posebnih sporova tim povodom nije bilo. Novo viđenje predložio je nemački istoričar ernst Nolte, zahvaljujući kome je počeo da se širi današnji kliše o istovetnosti Hitlerovog fašizma i Staljinovog komunizma. Prema novim tumačenjima, koja su se danas ustalila i u zapadnom, i u ruskom liberalnom društveno-političkom diskursu, priroda dva totalitarna režima je jednaka, i 1939. godine pitanje je bilo samo da li će Staljin preteći Hitlera ili obratno.
1989. godine sovjetsko rukovodstvo je zvanično priznalo postojanje tajnih protokola uz sporazum koji je podrazumevao podelu Evrope na sfere uticaja. Iste godine Kongres narodnih deputata je osudio Pakt i proglasio ga pravno nevažećim. Sa tačke gledišta savremenog ruskog rukovodstva pitanje je time zatvoreno. Rusija se odlučno zalaže protiv politizacije istorije.
Sporazum i tajni dodatni protokol uz njega treba razmatrati kao strateški dogovor dve države, ali za Sovjetski Savez to je tada bio prinudni korak. Posle neuspeha pregoora sa Engleskom i Francuskom na leto 1939. godine, Staljinu je bilo potrebno da se na neki način osigura, kako bi, po mogućstvu, odložio početak rata. Što mu je i pošlo za rukom. U zapadnoj istoriografiji takođe prevladava tačka gledišta da su Englezi i Francuzi svesno otezali pregovore, u suštini, gurajući Staljina u savez sa Hitlerom.
Komentar nemačkog istoričara Volfganga Benca, bivšeg direktora Centra za proučavanje antisemitizma na berlinskom Tehničkom univerzitetu.
- Razmatram Pakt Molotova-Ribentropa kao čisto taktički manevar nemačke vlade, kako bi se osigurala svoja pozadina i oslobodile ruke za napad na Poljsku. Radi toga Hitleru je bio potreban privremeni, taktički sporazum sa Staljinom. Ali to ne svedoči o nekom prijateljstvu među njima, takođe nije dokaz da su režimi Hitlera i Staljina u suštini bili isti.
Posebno aktuelna ova tema preosmišljavanja, tačnije revidiranja istorije Drugog svetskog rata jeste za zemlje Istočne Evrope, kao i Baltika, koje neumorno sebe proglašavaju žrtvama i Hitlerovih zločina, i Staljinovih zlodela. O raspoloženjima društveno-političkih krugova u Nemačkoj i suzdržanoj poziciji Nemaca za Glas Rusije govorila je rukovodilac Praškog instituta demokratije i saradnje, predsednik Fonda istorijske perspektive Natalija Naročnicka.
- Nemci se drže najtaktičnije od svih zapadnih zemalja, zato što ih uvek biju po rukama kada neko diže glas, nešto rehabilituje iz svoje politike. Ali i tamo se ponekad sa zadavoljstvom hvataju za to da nisu samo oni loši. Ko ne bi hteo da podeli odgovornost, zar ne? Ali treba reći da u ozbiljnim istorijskim krugovima, posebno na vladinom nivou, ja to ipak nisam srela. Ova diskusija je već prošla svoj vrhunac. Mada, čini se, svi su ostali pri svom mišljenju, smatra Natalija Naročnicka.
Međutim, naučna istraživanja istorije Drugog svetskog rata, između ostalog početne etape, nastavljaju se. Na primer, nedavno je izašao zajednički rusko-ukrajinsko-beloruski rad Zemlja u plamenu. 1941. godina. Trenutno Ruska akademija nauka zajedno sa Ministarstvom odbrane radi na fundamentalnom izdanju u 12 tomova Veliki otadžbinski rat 1941-1945. Istraživanjem tih pitanja takođe se aktivno bavi ponovo formirano Rusko vojno-istorijsko društvo, koje sada priprema niz izložbi posvećenih ratnim dejstvima i oslobodilačkim operacijama uz učešće Crvene Armije, kao i predratnom periodu.
Irina Popova,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
