Izvor: Vostok.rs, 03.Feb.2013, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka koja je promenila svet
03.02.2013. -
U Rusiji se slavi 70. godišnjica pobede u Staljingradskj bitci. 2. februar 1943. godine se smatra prekretnicom u toku Velikog Otadžbinskog rata. Upravo kod Staljingrada je propala nemačko-fašistička armija. Od obala Volge je počeo pobedonosni pohod Crvene armije i oslobođenje ne samo Evrope, već i sveta od fašizma.
U Volgogradu odaju poštu podvigu zaštitnika Staljingrada. Po svom značaju pobeda u Staljingradskoj bitci 2. februara 1943. godine može >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da se uporedi s danom Velike Pobede 9. maja 1945. godine. Svečane akcije, posvećene 70. godišnjici pobede na obalama Volge počele su u Volgogradu rano ujutro od polaganja venaca i cveća kod Večne vatre u aleji Heroja u centru grada. Minutom ćutanja je bila odana pošta palim borcima. Zatim je na Trgu Palih boraca bila održana vojna parada. U njoj je učestvovalo više od 600 vojnika i oficira, pitomaca vojnih akademija i vojnih škola. U svečanom maršu su prošle tri paradne jedinice – mornari, piloti i pešadijci, obućeni u istorijske uniforme iz ratnog doba. Na čelu parade je bio legenadarni tenk T-34.
Paradu su suznih očiju pratili veterani Velikog Otdžbinskog rata, zaštitnici Staljingrada. Oni su došli iz različitih regiona Rusije, kao i iz Ukrajine, Belorusije, Jermenije. Staljingradska bitka je bila prekretnica ne samo u Velikom Otdžbinskom ratu, već je ona odredila sudbinu svih naroda sveta, - kaže predsednik Krimskog saveta veterana 51. armije Svetlana Safonova.
- Tu je rat bio zaustavljen. Da nije Staljingrada, ne zna se, šta bi se desilo. Nemci bi se našli na Kavkazu, gde ima nafte, inače ne bi mi danas ni postojali. Ne može da se prebroji, koliko je ovde poginulo ljudi. Kako je izgledao Paulus, kada je osramoćen otišao odavde, Nemci su bili u ritama, gladni, smrznuti, jedva su išli.
Borba za Staljingrad je trajala oko 6 meseci. Vojnici su se borili za svaku ulicu, za svaku kuću. Čuvena kuća Pavlova se borila u opsadi u toku 58 dana. Grad je bio u ruševinama. Najogorčenije borbe su se vodile za Mamajev kurgan, najvišu kotu u gradu. Tamo je sahranjeno desetine hiljada poginulih vojnika. Inače su ljudski gubici sa obe strane prevazilaze 2 miliona ljudi.
Za 70. godišnjicu pobede u Staljingradskoj bitci na spomen-groblju Mamajeva kurgana kod podnožja ogromnog spomenika Majka-Otadžbina postavljeno je hiljadu i po crnih ploča od mramora, na kojima su uklesana imena 17 hiljada vojnika i oficira, poginulih u borbama kod Staljingrada.
Obnavljanju imena pomažu odredi tragača. To je težak i marljiv rad – mora da se radi i na tlu, i u arhivama.
O Staljingradskoj bitci napisano je hiljade knjiga, desetine hiljada članaka, snimljeni su filmovi, komponovane pesme. Međutim, sve do sada ima mnogo nepoznatog. Učesnici međunarodne naučno-praktične konferencije Staljingradska bitka u sudbinama naroda pokušala je da otkrije neke nove strane istorije. Istraživaći Staljingradske bitke, pripadnici arhiva i muzeja, studenti i postdiplomci visokih škola Volgograda pripremili su referate o delatnosti partizana na teritoriji oblasti, o radnim podvizima Staljingrađana. Propast jedne od najvećih i najjačih armija Vermahta na obalama Volge je zasluga miliona sovjetskih ljudi i na liniji fronta, i u pozadini, - kaže istoričar, koautor biografske enciklopedije Staljingrađani i Staljingradska bitka Jelena Cunajeva.
- To je jedan od pravaca istorijske nauke, kada preko mikroistorije pokušavaju se prikazati ogromni procesi u zemlji, preko biografija ljudi prikazati kako je zemlja radila. Ideja biografske enciklopedije je usmerena upravo na to. Recimo, učiteljica ili livac čelika, seljak, železničar, čistačica u fabrici, koja je učestvovala u evakuaciji te fabrike za Volgu, herojski su radili. Odnosno, preko sudbine jednog čoveka je prikazan svaki mali napor, koji je na kraju krajeva doprineo Pobedi.
Staljingrad i danas ostaje sinonim neverovatne hrabrosti, istrajnosti sovjetskih vojnika i propasti nacizma. Pobeda je ovekovečena u nazivima ulica i trgova u Parizu, Briselu, Milanu, drugim gradovima Evrope. Ta je bitka promenila svet. Kako tvrde istoričari, kod Staljingrada je došlo do moralnog preokreta u ratu. Ta je pobeda inspirisala antihitlerovske snage na Zapadu i onemogućila rat da bi i dalje obuhvatio Istok.
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
