Izvor: Politika, 13.Feb.2012, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biser obliven krvlju
Godinu dana od protesta ugušenih saudijskom intervencijom, „arapsko proleće” u Bahreinu je primer dvoličnosti i dvostrukih standarda
Kada je u Manami, glavnom gradu Bahreina, kružnom toku sa zelenilom u sredini dato ime Trg Bisera, ideja je bila da podseti na vremena u kojima je ova mala država-arhipelag samo upućenima bila poznata po biserima koje su ronioci na dah izvlačili iz blistavih voda Persijskog zaliva.
Decenijama kasnije, trg sa 90 metara visokim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spomenikom biseru uzdignutom na lučnim stubovima postao je poprište borbe za demokratiju i ljudska prava, protiv represije i diskriminacije šiita koji u kraljevini, čija je 200 godina duga vladajuća loza sunitska, čine oko 70 odsto od 525.000 stanovnika.
Kralj Hamad bin Isa al Halifa je, predosećajući oluju, pokušao da rastera tamne oblake naređujući da se svakoj bahreinskoj porodici isplati po 1.000 dinara, oko 2.700 dolara. Kasno.
Bahreinci su pokazali da su brzo ovladali tehnikama koje su pre njih koristili Tunišani i Egipćani. Demonstracije su bile relativno skromne i miroljubive, ali tada je na scenu stupio vladar obrazovan na britanskim i američkim vojnim akademijama.
Predani saveznik Zapada, posebno Amerikanaca kojima je Bahrein sedište Pete flote, i Britanaca, od kojih voli da kupuje oružje, kralj je na mlade koji su na trgu podigli bele šatore u tri ujutru poslao tenkove i borna kola.
Biser je već prvog dana protesta, 14. februara, bio oblivena krvlju. Najmanje četvoro je poginulo, uključujući i sedmogodišnju devojčicu.
Demonstranti su sanjali da njihov trg postane lokalna verzija kairskog Tahrira. Kralj se potrudio da ga pretvori u pekinški Tjenanmen iz 1989.
Odlučan da i fizički uništi mesta okupljanja, monarh samo četiri dana kasnije šalje buldožere koji ruše elegantni spomenik. Zavodi vanredno stanje, a u paranoičnom strahu od revolucije nalaže da se iz opticaja povuku kovanice od pola dinara, koje prikazuju dotadašnju ikonu Kraljevine dva mora.
Potvrđujući zaključak o različitim, pa i konfliktnim sadržajima „arapskog proleća”, Bahrein danas obeležava godišnjicu izbijanja pobune mladih nezadovoljnika, mahom šiita, koji se žale na političku i ekonomsku marginalizaciju u zemlji kojom upravlja manjinska sunitska elita.
Bahrein je, kao i drugi režimi Persijskog zaliva, odmah pokazao koliko se plaši trgova. Politička agorafobija proširila se među autokratskim vladarima ubeđenim da će svako ko toleriše proteste završiti kao Ben Ali ili Mubarak.
Uspaničio se i Zapad. Sudbina Bahreina je u obrnutoj razmeri sa veličinom kraljevine: ukoliko se neredi prenesu do šiitske manjine u Saudijskoj Arabiji, mogli bi da ugroze region najvećih izvoznika nafte na svetu. Otvorio bi se prodor Iranu.
Pobuna je brzo i brutalno ugušena dolaskom saudijskih trupa, intervencijom koju su konzervativni režimi Zaliva pozdravili u strahu da ne dožive sudbinu lidera Tunisa ili Egipta.
Obračun sa demonstrantima nije naišao na ozbiljnije kritike Zapada. Lokalna varijanta „arapskog proleća” namah je postala primer dvoličnosti i dvostrukih standarda.
Zašto je tako, objašnjava obostrani strah od šiitskog Irana koji je, uprkos demantijima, optužen da malu zalivsku kraljevinu želi da destabilizuje kako bi širio svoj uticaj.
Apstraktna i ničim nedokazana pretnja iranskih ajatolaha tako je poslužila za opravdanje brutalnosti režima kralja Hamida, saudijske vojne intervencije i sramnog ćutanja Zapada koji je zbog iste vrste obračuna sa sopstvenim narodom tada već počinjao da prikuplja snage za obaranje režima u Libiji.
Svestan podrške Zapada i zalivskih suseda, kralj strahuje da bi zahtev opozicije za izabranim parlamentom stvorio demokratski pritisak na autoritarni sistem i otvorio vrata iranskom uticaju. Režim je proteklu godinu iskoristio da menja demografsku strukturu. Vlast demantuje dovođenje sunita, poput Pakistanaca, ali opozicija tvrdi suprotno.
Pobuna jeste ugušena, za godinu dana palo je 60 žrtava, ali nezadovoljstvo nije pobeđeno jer šiitska većina Bahreina ne veruje kozmetičkim reformama koje je kralj najavio. Za to vreme je 14 opozicionih lidera optuženih da su organizovali mirne proteste u zatvoru, neki služe kazne doživotnog zatvora.
Aktivisti koji traže promene – političke i socijalne a ne samo versku jednakost, kako želi da prikaže vlast – sanjaju da se vrate na Trg Perle. Koalicija mladih 14. februar najavila je da će danas biti na mestu koje je, zbog povremenih protesta koji traju poslednjih 12 meseci, okruženo jakim snagama reda.
Bahrein, koji je spoljnom svetu bio poznat kao jedan od glavnih trgovačkih i finansijskih centara regiona, prvi je porazio „arapsko proleće”. Na radost njegovih arapskih suseda i dalekih saveznika na Zapadu.
Boško Jakšić
objavljeno: 14.02.2012.
